ИЗВОДИ ИЗ ОДЛУКЕ ЦАС: Срећом избегнуте жртве, Србију је требало избацити!

Арбитражни суд за спорт у Лозани детаљно је образложио одлуку о преиначавању казне фудбалској репрезентацији Србије коју је првобитно изрекла УЕФА и додељивања Албанији три бода са прекинуте утакмице у октобру прошле године. 

Подсећајући да је због изгреда навијача УЕФА већ кажњавала ФСС, Суд у Лозани закључио је да је адекватна казна избацивање из такмичења јер су навијачи Србије који су упали на терен међу најопаснијим хулиганима у Европи и да Панел саосећа са руководством српског савеза и играчима, немоћним да изгредницима забрани улазак на трибине с обзиром да у држави не постоји закон који директно регулише овај опасан проблем.

Шест тачака у којима ЦАС образлаже одлуку, представљају озбиљно упозорење за све у Србији:

Шест пута кажњени за последњих пет година

125. Прва од те две отежавајуће околности је да по чл. 19(д) ДП-а подносилац жалбе има поновљене прекршаје. Заиста, претходних пет година подносилац жалбе је био кажњаван шест пута за прекршаје сличне природе, три су била у вези са утакмицама сениорске екипе, а три у вези са У21 екипом.

Оно што се највише примећује је квалификациона утакмица за ЕУРО 2012 између Италије и Србије у 2010. у којој је УЕФА казнила ФСС са изгубљеном утакмицом резултатом 0:3, две утакмице пред празним трибинама (једна условно), забраном наручивања улазница за српске навијаче за било које утакмице у гостима сениорске екипе током квалификација тог такмичења и новчаном казном од 120.000 ЕУР због почињених следећих прекршаја: бацање предмета, паљење и бацање бакљи, показивање натписа са забрањеним садржајем, паљење албанске заставе, покушај упада на терен, дела чињења штете.

Панел сматра да инциденти на тој утакмици, иако озбиљни, нису ни приближно толико озбиљни као они који су се догодили на утакмици Србија - Албанија.

Панел се посебно позива на чињеницу да на утакмици Италија-Србија 2010. није било упада на терен, нити напада на играче од стране навијача, што је значајна и озбиљна разлика.

Као таква, казна изречена у одлуци на коју је уложена жалба (или чак дисквалификација и/или искључење како је дискутовано инфра у ставу 127) је, по Панелу, „логични даљи корак УЕФА у светлу обима казни на располагању”, у складу са чл. 6 ДП-а (видети ЦАС 2013/А/3139).

- Напад навијача на албанске играче, дарање и изостанак отпора особља за безбедност срећом без фаталних последица

126. Друга отежавајућа околност је да су инциденти који су се догодили на утакмици били озбиљне природе и, како је већ напоменуто, представљали су веома озбиљну претњу за безбедност играча и судијску екипу. Панел се наиме позива на упад на терен значајног броја српских навијача (најмање 15) и напад на албанске играче од стране српских навијача.

Панел налази да је посебно озбиљно и забрињавајуће да су неки српски навијачи који су упали на терен (и одмах после конфронтације између српских и албанских играча, и такође у тренутку када су албански играчи напуштали терен) могли, без неког значајног отпора од особља за безбедност, да дођу до играча и чак их агресивно вуку и ударају, и да је чак један успео да зграби столицу и удари једног од албанских играча у раме.

Чистом добром срећом последица напада нису биле много горе. На пример, панел замишља сценарио у коме су српски навијачи који су упали на терен могли бити наоружани са малим ножевима на расклапање или другим опасним оружјем које би могло да доведе до сталне повреде или чак фаталних последица по неког од албанских играча или, под другачијим околностима (нпр. да је против домаће екипе додељен пенал)по судијску екипу.

То није немогућ сценарио, имајући у виду да је подносилац жалбе признао да су предмети могли бити кришом унети на стадион кроз сакривање истих у телесним шупљинама.

У сваком случају, чак и повлачења, ударци и ударац столицом, ако су извршени са довољно снаге и на правом месту, да не помињемо бацање каменица, столица, бакљи и других опасних предмета, а све се од тога заиста догодило на утакмици, могли су довести до озбиљних и могуће фаталних повреда албанских играча.

- Србија је благо кажњена, адекватна казна избацивање

127. Панел налази да се поступци српских навијача не могу толерисати (како је и сам подносилац жалбе признао) и да би, по томе, било потпуно адекватно и пропорционално да се примене много строжије казне, као што је изгубљена утакмица и дисквалификација са тренутног ЕУРО такмичења, а по чл. 6, ставови г и н ДП-а, имајући у виду вишеструке прекршаје, статус подносиоца жалбе као неког ко има поновљене прекршаје и озбиљност почињених прекршаја, посебно оних који су у озбиљан ризик довели безбедност играча и судија.

Панел сматра да је Контролно и етичко дисциплинско тело у ствари покушало да „примени најстрожу могућу казну, а то је искључење из такмичења” и да је Комисија за жалбе УЕФА сматрала да су казне Контролног и етичког дисциплинског тела „прилично благе”.

По мишљењу панела, поменута олакшавајућа околност (видети супра у став. 118 ет сеq.) је, у многоме, недовољна да би се смањило оно што би панел практично сматрао адекватном казном - не мање од дисквалификације са текућег такмичења УЕФА.

У складу са тим, панал налази да су казне изречене у одлуци на коју је уложена жалба - одузимање 3 бода, две утакмице пред празним трибинама и казна од 100,000 ЕУР - благе и, априори, нису евидентне и веома су диспропорционалне.

– Незабележен упад навијача и напад чак и столицом на гостујуће играче

128. Осим тога, панел налази да казне изречене подносиоцу жалбе у одлуци на коју је уложена жалба нису непропорционалне, или чак преблаге, када се упореде са претходним случајевима УЕФА.

Случајеви које подносилац жалбе наводи да би установио поређење у своју корист - Италија-Хрватска 16.11.2014, Бугарска-Хрватска 10.10.2014, Румунија-Мађарска 11.10.2014. и ФК Базел-ФК Реал Мадрид 26.11.2014. - нису аналаогни, јер се ни један од њих не бави значајним бројем навијача који упада на терен и напада играче повлачењем, ударцима или чак столицом.

То није занемарљива разлика, већ пре ставља овај случај у много озбиљнију категорију где заслужује много строже казне.

Што се тиче поређења са дисциплинским случајем ЦАФ-а у вези са утакмицом Екваторијална Гвинеја-Гана, сматра да је то потпуно неважно, јер је донета од одређеног дисциплинског тела друге конфедерације, под другачијим правилима, правилницима, јурисдикцијом и надлежношћу.

– Одузети бодови – минимална казна

129. Осим тога, панел одбија захтев подносиоца жалбе да се суспендује одузимање три бода. Да би били сигурни, чл. 20 ДП-а наводи да све дисциплинске мере, уз изузетак опомена, укора, забрана обављања свих фудбалских активности и дисциплинских мера у вези са намештањем утакмица, подмићивањем и корупцијом, могу бити суспендоване.

Међутим, имајући у виду да би, по ставу панела, чак дисквалификација са текућег УЕФА такмичења или, у најмању руку, изгубљена утакмица, била адекватна казна, нема разлога да се суспендује одузимање три бода.

– Панел саосећа са ФСС и играчима

130. Коначно, панел напомиње да ова одлука не би требало да буде сматрана као прекор тренутном руководству, особљу и играчима ФСС.

Они су у веома несрећној позицији у којој треба да се баве, без имало своје кривице, (и) делом својих навијача који спадају у једну од најопаснијих група хулигана у данашњем европском фудбалу, (и) недостатком државног закона - како је навела страна која тужи, а страна која одговара то није оповргла - што би могло да дозволи ФСС да, на превентивној бази, забрани улаз на стадион потенцијално насилним навијачима, и (или) последицама експлозивне политичке ситуације која опседа Балкан већ неко време, а посебно последње две деценије.

Међутим, принцип строге одговорности за неадекватно понашање навијача - чију тачност по швајцарском закону не оспорава ни страна која тужи и која је одобрена од стране правосуђа ЦАС (видети ЦАС 2013/А/3094 и одлуке донете у истом) - је фундаментална ставка постојећег правног фудбалског оквира и један од неколико правних средстава које фудбалске власти имају на располагању да би спречиле хулиганизам и, генерално, неадекватног понашања навијача.

У складу са тим, Панел саосећа са руководиоцима, особљем и играчима ФСС, као и са веома компетентном одбраном правног заступника стране која је тужила, али не може да избегне потврду казне коју је њиховом савез изрекла УЕФА.