Грбић: Желим вам срећну 35-ту годишњицу и да наставите да будете лидери спортске штампе!

Честитке Спортском журналу за 35. рођендан стигле су и из света одбојке:

НИКОЛА ГРБИЋ

- Од самог почетка моје одбојкашке каријере, Журнал је извештавао највише о одбојци у односу на остале листове. Захваљујући покојном Зорану Петровићу који је био цимер мом оцу у одбојкашкој репрезентацији Југославије, о одбојци се извештавало стручно и опширно.

Због тога је и мој однос прво са Зораном, па онда са свим његовим колегама после њега, остао посебан до данашњег дана.

Желим вам срећну 35-ту годишњицу и да наставите да будете лидери спортске штампе.

Све најбоље!

ЈЕЛЕНА НИКОЛИЋ

- Спортски журнал је дневни лист који је за мене више од новине, папир који ме враћа у детињство, који ме је на неки начин образовао у спорту. Иако веома млада, ујутро сам трчала до трафике да купим омиљене новине, неретко носила у школу са собом, читала свако слово. Журнал је увек био уз одбојку и пре свих наших успеха налазило места за наш спорт, а касније нам и те како давао простора и знатно утицао да одбојка у Србији буде где је сада! Носила сам га на свако путовање, а новинари Журнала су већ дугогодишњи пријатељи одбојке и свих нас.

Честитам Вам јубилеј, желим Вам да још дуго трајате, будете још бољи, а да наредне генерације читају Журнал са истим задовољством као што сам ја.

ЂУЛА МЕШТЕР

- Журнал пратим од играчких дана, расли смо заједно. Сећам се у почетку, одбојкашке вести су биле у неком мањем формату. Достигли смо то да будемо на целој страни. Мислим да је то огромна ствар за одбојку и генерално спорт у овој земљи. Много сте нам помогли да одбојка постане још популанрија, испратили сте нас на највећим такмичењима, увек сте били објективни. Било ми је задовољство увек сарађивати, као играч, сада као председник Одбојкашког савеза. Надам се да ће та сарадња да се настави на овом нивоу.

Ми смо почели те 1995. године, вратили смо се тада из Атине са Европског... Тада још није било у боји. У то време једини сте били извор информација није било интернета. Сада је време другачије, али и даље волим када одем у кафић да узмем и прелистам Ваш и наш Журнал. Једино што морам наочаре да ставим...