Са непуних 11 година Марина Маљковић доживела је тројку Александра Ђорђевића у Истанбулу и Партизанов успон на кров Европе. Дивила се потом подвизима репрезентације 1995, 1997, 1998... Директно је заслужна за популаризацију женске кошарке у Србији и четири медаље од 2015. Заједнички именилац у свему је Спортски журнал. Пуних 35 година храбра пера јединог спортског листа у држави писала су о подвизима хероина и хероја игре под обручима и преносила верним читаоцима утиске са лица места. Стога, рођенданска честитка селекторке Краљица гласи – нека тако остане до даљњег!
- Свесна сам тешке ситуације у којој се налазите, јер зуб времена гризе и нове технологије замењују старе. Ипак, носталгични мирис штампе, традиција читања, јутарњи ритуали морају да преживе, тако да бих читаоцима поручила да и даље читају Журнал, да не мењају навике и да тако остану спортски информисани – рекла је Марина Маљковић.
Период Вашег одрастања поклопио се са појавом Журнала. Какве успомене имате на једини спортски лист у држави?
- Спортски журнал је увек био радо виђен у нашој кући и прави извор спортских информација. Колико могу да се сетим, Журнал је увео бројне иновације у информисању, поготово кад је кошарка у питању. Са уживањем сам читала текстове, колумне и извештаје еминентних новинара који су радили у кошаркашкој рубрици.
Практично сте читав живот у кошарци. У којој мери је лидер спортске штампе утицао на игру под обручима у Србији?
- Журнал је поставио нове стандарде, а увек је у кошаркашкој редакцији имао новинаре који су нашу магичну игру имали у малом прсту. Зато мислим да је имао велики утицај у свих ових 35 година.
Поред популарне мушке, Журнал негује и пази и женску кошарку, наравно и млађе категорије. Колико мислите да је то битно.
- Морамо да пазимо на младе и морамо им давати на значају и кроз новинске извештаје. Генерације су тако расле и увек им је било значајно од малих ногу да се њихово име нађе у неком извештају, а Журнал је у томе предњачио, поготово са специјалима о млађим лигама.
Да ли имате неко специфично сећање на славно спортско гласило за ових дивних 35 година?
- Спортски журнал је постао синоним за спортско информисање. Без обзира на моје неке нове навике и праћење информација дигиталним путем, ипак је листање штампе, а поготово Спортског журнала нешто што увек кад год имам прилику са задовољством чиним. Журнал је пратио од почетка моју тренерску каријеру и захвална сам на свим извештајима, на свим интервјуима – закључила је Марина Маљковић.
КРВ, СУЗЕ И ЗНОЈ – ОБЕЋАЊЕ СВАКЕ ИГРАЧИЦЕ
Даме се на Златибору спремају за Евробаскет (18-29. јун). Како теку припреме и какви су ваши утисци?
- Као и увек – крв, сузе и зној. То је оно што је свака играчица пре него што је дошла обећала да ће урадити у припремном периоду. То је нешто чему придајемо увек највећи значај и верујем да само како будемо радили до почетка првенства, такве резултате можемо очекивати – рекла је Марина Маљковић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
