Ратко Радовановић и званично је синоћ, на свечаности у Бахреину, постао део елитног друштва легенди игре под обручима као члан „класе 2025”.
Светска кошаркашка федерација је на тај начин одала признање још једном играчу са ових простора.
Радовановићев улазак у „Кућу славних” из првих редова пратили су кћерка Сара и унук Лука за кога се деда нада да ће бити наследник на терену.
- Велика је част на овај начин ући у историју кошарке. Кад сам са 15, 16 година почињао сигурно нисам могао ни да помислим о овоме, нити било који спортиста о томе размишља – била је Радовановићева прва реакција кад је средином јануара стигла вест да ће се наћи у том пробраном друштву.
Радовановић је, подсетимо, најсветлије тренутке каријере и светла велике кошаркашке позорнице доживео у сарајевској Босни која се, баш уочи Радовановићевог пута у Бахреин, пласирала у АБА лигу.
205 утакмица за репрезентацију Југославије одиграо је Ратко Радовановић
2.175 кошева постигао је у дресу са државним грбом
Рођен у Невесињу, одрастао у Никшићу, кошаркашки стасао у Сарајеву, ипак, ће без двоумљења рећи да је Херцеговац. Репрезентативни дрес је задужио кроз игре у Босни са још неколицином асова тог доба, Мирзом Делибашићем, Жарком Варајићем, која је под вођством Богдана Тањевића била првак Европе.
Битисање у репрезентацији повезао је са две генерације врсних играча, оном нешто старијом у којој се били Зоран Славнић, Драган Кићановић, Дражен Далипагић, Крешимир Ћосић, Жељко Јерков и млађим таласом са Драженом Петровићем, Зораном Радовићем, Тонијем Кукочем, Жарком Паспаљем, Александром Ђорђевићем...
Кад су тренери у питању, не прави дилему да су највећи утицај на његов развој и напредак у клупском смислу имали Русмир Халиловић и Богдан Тањевић од којих је учио „кошаркашку азбуку”, док су то у репрезентацији за њега непревазиђени Александар Николић, Ранко Жеравица и Мирко Новосел.
- Имао сам дугу каријеру, од 1972. до 1990. – рећи ће.
Остао је у кошарци до дан данас, као кошаркашки радник имао је доста успеха са ФМП-ом, а тренутно је у ужичкој Слободи.
СА РЕПРЕЗЕНТАЦИЈОМ ДЕВЕТ МЕДАЉА
Ратко Радовановић је са репрезентацијом Југославије освојио девет медаља на великим такмичењима - олимпијско злато (Москва 1980) и бронзу (Лос Анђелес 1984), светско злато (Филипини 1978) и две бронзе (Колумбија 1982. и Шпанија 1986), европско злато (Белгија 1977), сребро (Чехословачка 1981) и две бронзе (Италија 1979. и Грчка 1987).
Успешну клупску каријеру почео је да гради у сарајевској Босни са којом има три титуле шампиона Југославије, али и освајача Купа шампиона (1979). За сарајевски тим одиграо је око 500 утакмица и постигао око 10.000 кошева. Играо је још у Стад Франсу и Венецији.
У ДРУШТВУ ЖУЋКА, КИЋЕ, ПРАЈЕ...
Пре Радовановића, у ФИБА „Кућу славних” примљени су Радивој Кораћ, Дражен Далипагић, Драган Кићановић, Владе Дивац, Зоран Славнић, Ранко Жеравица, Душан Ивковић, Светислав Пешић, Милан Васојевић, Предраг Стојаковић…
„КЛАСА 2025”
Уз Радовановића, као играчи у ФИБА „Кућу славних” у Бахреину примљени су Алфонсо Биле (Обала Слоноваче), Ендрју Богут (Аустралија), Леонор Борел (Куба), Пау Гасол (Шпанија), Ел Катиб (Либан), Тиша Пенишеиро (Португалија) и Даун Стejли (САД), као и тренер Мајк Кшишевски (САД).
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
