ТСЦ преокретом сачувао наду, реми по мери Новосађана

Дуел у којем је виђено пет признатих, два поништена гола, промашен једанаестерац и још доста узбуђења и преокрет, заслужено је припао је Бачкотополчанима, који су на тај начин сачували наду да и ове године могу да се домогне европског лета: ТСЦ – ОФК Београд 3:2 (2:2).

Утакмица је била такмичарски значајна само за домаћи тим јер Романтичари нису добили лиценцу за УЕФА такмичење. Ипак, од тренутка кад је лопта кренула са центра, видело се да су изабраници тренера Сима Крунића јасни при намери да на Арени  остваре добар резултат.

И није много времена прошло, а гости су се радовали. Био је то мат у три потеза. Алекса Цветковић је, како се то каже, испод лакта проиграо Филипа Стојилковића, овај сјајно вратио лопту до Митуљикића, а младом нападачу није било тешко да је пошаље иза Симићевих леђа - 0:1.

Гол гостију био је сигнал да Бачкотополчани предузму нешто како би што пре стигли до изједначења, па су били близу тога кад су се у шансама нашли Јовановић и Пантовић. Али, далеко од тога да су се Романтичари били задовољни стеченом предношћу, па су и они претили преко Стојилковића, Јовановића... И управо ова дојица играча су задавале главобољу одбрани домаћег тима, а тако је било и у 32. минуту кад је оборен Јовановић, а судија Трифковић показао на пенал. Филип Стојилковић са беле тачке није био на висини задатка, па је уместо мреже погодио пречку.

Ипак, три минута касније играчи ОФК Београда су се поново радовали. Одличан цетаршут искусног Гобељића, скоком и трзајем главом у гол је претворио Саша Јовановић - 0:2.

Коначно је и ТСЦ успео да стигне до гола. У гужви пред голом Поповића, снашао се Престиж и успео некако да лопту проследи преко линије у мрежу и на тај начим смањи заостатак и врати домаћи састав у игру – 1:2.

А, онда, кад се чинило да ће се на одмор отићи са вођством гостију, уследио је хитац Драгољуба Савића са ивице казненог простора и ТСЦ је стигао до изједначења - 2:2.

Где је стало у првом, наставло се у другом полувремену. Већ после два минута игре чета тренера Славка Матића направила је преокрет. Велику радост саиграчима, али и навијачима донео је Петар Станић који је приморао Романтичаре на капитулацију – 3:2.

Као да су домаћи фудбалери осетили тренутак кризе у игри гостију, па су све чешће нападали у намери да обезбеде победу. Лопта је у тим моментима чешће била у њиховом поседу. На другој страни, ОФК Београд је вребао прилику да зада ударац из контри, али им играчи ТСЦ нису остављали превише простора.

Могли су играчи у белим дресовима до изједначења после бега и доброг проигравања младог Лазара Јовановића, али је Безера из повољне ситуације био непрецизан.

Како је време одмицало, а утакмица клизила ка завршници било је и дозе нервозе, али и грешака у игри. У надокнади времена после реакције из ВАР  собе поништен је гол Марка Лазетића, што ипак, није много потресло Бачкотополчане.

У дербију претпоследњег кола плеј-офа, Војводина И Раднички 1923 су ремизирали, што је резултат који више одговара Новосађанима, мада ни они нису завршили сав посао за пласман у Европу.

Сигурно да је колебљиво време, честа смењивања пљускова и сунчаних периода током поподнева, утицала на то да посета на „Карађорђу” не буде већа. Барем у најавама, утакмица је нудила добар и занмљив фудбал, проткан неизвесношћу по питању победника, јер победа је „играла” обема екипама.

Кренуо је домаћин жестоко ка голу Крагујевчана и већ у 2. минуту запретио голману Милошевићу, али је одбрана, ипак, урадила своје и отклонила опасност.

Први шут ка голу домаћина виђен је у 10. минуту, кад је са више од 20 метара пробао Милош Ристић, али чувар мреже Војводине сигурно је ухватио лопту. Играло се отворено, понекад и оштро, па је наметнути темпо окупирао пажњу гледалаца. Капитен Новосађана Слободан Медојевић, био је покретачка снага новосадског тима, било га је свуда по терену, дајући прави пример саиграчима како се бори за црвено-бели дрес. Међутим, гости су деловали у складу с реномеом, били су јасно организовани и тражили прилику да из контранапада угрозе гол тима тренера Мирослава Тањге.

У 36. минуту, управо после контре, Видосављевић је упослио Илића, овај је проследио лопту до Аџића, али је његов ударац завршио крај гола. Ритам игре мало је пао, нису се залетали ривали, али је у 41. минуту, после одлично изведеног слободњака Кокановића и убачене лопте ка Романићу, Војводина пропустила до тада најбољу прилику да поведе. Нападач црвено-белих био је у петерцу, на крају и шутирао, али је лоше захватио лопту и она је отишла у гол-аут.

Приликом одласка на паузу, док су излазили с терена, споречкали су се Вукан Савићевић и Јован Илић, па им је арбитар Остраћанин обојици показао жуте картоне.

Агилније су у наставак утакмице ушли Крагујевчани, па је, у 48. минуту, шутирао Самир Зељковић, али је његов покушај био изблокиран. Покушавао је новосадски тим да врати жељену игру, али је имао проблеме у томе. У 58. минуту Драган Кокановић се изборио за лопту, кренуо ка шеснаестерцу Радничког 1923, отишао мало искоса, али је успео да је упути ка голу, али је неко с гол линије избио у поље.

Играо се  63. минут, кад је Ба остао сам на шуту, али је био непрецизан, а одмах у следећем, нападу Војводине, после корнера, покушао је Бамиделе да угрози гол гостију, међутим, његов ударац главом отишао је изнад пречке. Све чешће покушавали су играчи оба тима, па у 75. минуту бележимо ударац Лазара Николића, право у голмана Милошевића.

Утакмица је лагано ишла ка кулминацији, уз повећану нервозу с обе стране. С готово 30 метара пробао је Ћосић да изненади Росића у 83. минуту, неуспешно, а гости су силно упињали не би ли некако затресли мрежу.

Имала је Војводина прилику у 87. минуту после контре, кад је лопту после шута Лазара Николића одбрана Крагујевчана избила у корнер. Коначно, у надокнади времена, Букинац је одлично истрчао контранапад, али, кад је требало да шутира, нестало му је снаге, па је његов покушај био лак плен дефазиваца гостију.