Одлазак Мајкла Мелоуна није донео само промену на кормилу Денвера, већ и велику разлику у ставу највеће звезде клуба, Николе Јокића. Денвер пост у тексту бенета Дуранта, тврди да Никола Јокић није главни тренер Денвера, али сматра да је подршка Дејвида Аделмана да Јокић буде комуникативан помогла Нагетсима да стигну до седме утакмице у Оклахома Ситију.
- Чак и када се Јокићева порука изгуби у преводу, а дешава се, његова гестикулација је тешко погрешно протумачити – тврди портал.
То објашњава и Кристијан Браун уз смех:
- Када виче нешто, често га је тешко разумети.
Новинар даље објашњава:
- Тежак балкански нагласак обично прати неки тактички захтев. Али тај тон је хитан, а пантомима јача од саме поставке коју жели да припреми пре наредног напада.
Протеклих шест недеља, слика Јокића је његово изражајно лице и страсна гестикулација поред терена. Слика супротна десетогодишњој јавној перцепцији: интензитет уместо равнодушности, отвореност уместо повучености, бука уместо досаде.
- Начин на који прича - рекао је привремени тренер Дејвид Аделман - не служи само да пренесе поруку, већ да покаже колико му је стало.
Денверу је потребна сва Јокићева страст и сваки децибел његовог гласа како би учинили немогуће.
Од када су 9. априла отпустили тренера Мајкла Мелоуна и генералног менаџера Калвина Бута, Нагетси су под новим вођством гурнули рекордну екипу Тандера до ивице, претећи да окончају њихову сезону пре времена. Јачи и чешћи Јокићев глас одиграо је велику улогу на овом тешком путу до седме утакмице.
Аделман је преузео екипу са циљем који је ишао даље од тактике - желео је да побољша „укупну атмосферу“. Иронично, резултат те културолошке промене је наратив да Јокић сада води екипу, као да је он тај који је преузео кормило.
То је у најмању руку поједностављена слика. Аделману то не смета:
- Нека људи причају шта хоће - рекао је на почетку ове серије. - Све док Јокић и остали стартери имају слободу да отворено говоре током анализа и тајм-аута. Хоћу више тога. Не желим групу момака који само седну и чекају шта ћу им ја рећи. Разговарајте међу собом. Можемо заједно доћи до решења.
Чак и ако је Јокићева улога преувеличана, његова спремност да проговори је очигледна. Саиграчи и тренери то потврђују. Сам Јокић је само преврнуо очима на то у интервјуу за ТНТ недавно.
Једна од упечатљивијих сцена из Нетфликсовог документарца, који прати кошаркашки турнир на Олимпијским играма у Паризу 2024, приказује Јокића како током полувремена моли саиграче из Србије да не остављају Кевина Дуранта самог.
Та сцена је аутентично показала његове лидерске способности - слично начину на који сада води тајм-ауте Денвера када му Аделман препусти простор. Такав „боемски“ стил тражи прецизну равнотежу између препуштања и командовања. Аделман је довољно дуго у екипи као омиљени асистент да зна како то да изведе.
- Када нешто приметим, могу му само да пошаљем поруку и да питам шта мисли - рекао је Јокић у четвртак после победе у шестој утакмици. - Имамо одличну комуникацију и однос. Добро сарађујемо.
Ако је Јокићу требало више самопоуздања да изрази свој глас, онда му је то омогућено једном од најзанимљивијих Аделманових одлука: Нагетси су током ове серије често играли зонску одбрану како би ограничили Шеја Гилџес-Александера. Смењивале су се формације 2-3, 1-3-1, па чак и прелазак у мен ту мен током исте акције. Јокић је добио улогу „квотербека“ за одбрамбени пар на врху.
- Високи играчи су увек задужени за комуникацију. А зона је потпуно други ниво комуникације. Људи често не схватају, као кад гледате Бема Адебаја у Мајамију, да нисте део директне акције, већ тај који гура саиграче лево и десно. Он је тај који позива све потезе у одбрани. Наш је капитен - рекао је Пејтон Вотсон. - Гледамо у њега да нам каже где се ко налази, чак и када ми сами не видимо.
Ова екипа је већ стекла репутацију по томе што се извлачи из тешких ситуација. То је особина посебно наглашена ове године. Али Јокић је увек негде у себи прижељкивао такве тренутке. Последње три НБА екипе које су играле по седму утакмицу у прва два круга исте плејоф сезоне су: Нагетси 2019, Нагетси 2020, и сада - Нагетси 2025.
Никола Јокић, ипак, никада до сада није играо седму утакмицу као гост у правој врућој атмосфери. Сценографија из „мехура“ може да се заборави. У Оклахоми ће бити заглушујуће.
Нити се до сада суочио са екипом која је имала 68 победа у регуларном делу и вероватно новим МВП. То што је Денвер уопште стигао довде, упркос повредама и боловима у рамену и задњој ложи, већ је само по себи успех. Аделманов народски приступ враћању енергије у екипу учинио га је озбиљним кандидатом за стално тренерско место.
Али ако Денвер жели више од моралне победе и тежи бесмртности у Оклахоми - Јокић ће можда морати да копа још дубље и да говори још гласније.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
