Пазарска бајка: Сад или никад!

Остало је још ,,финале“ под Краљевицом у Зајечару са ОФК Београдом па да Нови Пазар из свег гласа загрми: Европа, Бог те видео! Ако се то деси у далекој будућности сва велика искушења која су стајала на том пута вероватно ће отићи у заборав, дуел са Црвеном звездом неће никад. Давили су се Плави у 59. минуту, изгледало је да ће се пре утопити него испливати из тог понора, онда су се вратили као да амбиса није ни било. Узбудљивије није могло пред крцатим трибинама Градског стадиона. Амбијент за велике утакмице био је ту, велика утакмица је и била, па још против највећег ривала. Играчи Новог Пазара заслужују дубоки наклон за храброст. Кад је све водило ка расплету који се не зове хепиенд ни у једном тренутку нису помишљали да повуку ручну. Мото је остао исти као и у претходних пет дуела плеј – офа...  сад ли никад! Оваква утакмица се игра ретко, најчешће једном у животу. Е, тако су је и схватили играчи у плавим дресовима, као да им је последња. Зато још једном - момци, дубоки наклон! Бод против силне Црвене звезде која је дошла у Нови Пазар са саставом који леди крв у жилама нема цену, тек је начин на који се до њега дошло драгоценост. Какав год крај ове европске приче био, остаје да Нови Пазар није прву европску утакмицу одиграо у суботу против опаке Звезде, али је изгледао европски... у сваком погледу.

Владимир Гаћиновић је због искључења у Крагујевцу утакмицу пратио  осамљен из посебне кабине у поткровљу трибина. Није познато каква је столица била у тој просторији, али се са скоро стопостотном сигурношћу може рећи да није била врела него ужарена.

- Много је тешко било гледати из тог простора – то је све што је тренер Новог Пазара казао за место одакле је пратио 90 историјских минута.

У осмом минуту публика на западној трибини, на крају утакмице и читав стадион, хорски је скандирала сад већ добро познати рефрен: „Гаћине, мајсторе!” Телефонска комуникација с клупом где је био Владимир Бранковић радила је пуним капацитетом.

- Јесте била отежана, али смо је имали нон-стоп. Причали смо о детаљима и изменама. Драго ми је да смо их погодили.

На играче које води по ко зна који пут у овој сезони био је препоносан.

- Било ми је драго кад сам видео састав Црвене звезде. Изашли су са најбољим могућим тимом. Значи да су нас много респектовали. То сам и најавио на конференцији за медије дан уочи утакмице, баш зато што знам како размишља мој пријатељ Милојевић. Првих 20 минута смо изгледали добро, али Звезда је скуп добрих појединаца спремних да наплате и најмању грешку. Тако су дошли до првог гола, други у првом минуту другог полувремена нас је сасекао, тек трећи... Онда смо се ко зна који пут у овој сезони вратили и окренули резултат. Волим тај карактер који момци имају.

Кад је Катаи на само њему својствен начин у 59. минуту попео Звезду на 3:1 све је слутило да ту повратка тешко да ће више бити.

- Код тог резултата вероватно су сви осим пазарске публике, играча, мене и мог стручног штаба мислили да је готово. Да нисмо веровали ништа не бисмо ни урадили. Поента код овог тима је да и кад губи систем не пада. Држимо се договореног. Кад је тако дисциплина и уложени напор те на крају награде.

Публика на Градском стадиону знала је да Нови Пазар има тим који вреди и да као такав има и све оно остало што је потребно да би се исписала историја. Без њене кореографије, грлатости, оданости и страсти виђени епилог вероватно се не би ни десио. Нови Пазар је у плеј-оф ушао са осме позиције, сад је на месту које води у Европу. Кад би се издвојили само резултати доигравања Плави држе другу позицију са истим бројем бодова као и водећа Црвена звезда, идентичан број сакупила је и Војводина, с тим да ова три тима раздваја само гол разлика. Изглед коначне табеле у случају победе у последњем колу над ОФК Београдом, са евентуалним поразом Војводине на гостовању Партизану довео би Нови Пазар одмах иза Звезде и Партизана. Вау! Уколико дуел у Зајечару заврши без победника Нови Пазар би у квалификације за Лигу конференције одвела само реми у мечу Радничког 1923 и ТСЦ-а. Победа једног или другог тима елиминише Пазарце из Европе. Комбинације су јасне и Гаћиновићу, на питање је ли Европа пред вратима, каже:

- Никад не волим да обећавам, али увек верујем.

Најлепши тренутак меча остао је ван видокруга тренера Новог Пазара.

- Мало ме је забринуо ВАР код гола Мерија. Дуго се већало, све време сам имао осећај да је погодак регуларан. Гол Милетића нисам ни видео. Видео сам само шут, али где је лопта завршила нисам. Кад сам чуо реакцију публике знао сам да је отишла тамо где треба.

Пред медије после утакмице изашли су Владан Милојевић и први помоћник Гаћиновића - Владимир Бранковић. Домаћи представник изнео је став о мечу, док је тренер Црвене звезде, остало је нејасно због чега, само кратко прозборио: „Што се нас тиче, окрећемо се најважнијој утакмици, а то је финале купа.” Новинарско питање дочекао је на готово идентичан начин: „Немам коментар. Не мислим ништа.” После реченог брже боље је устао и напустио конференцијску салу. Шта је то што је тренера црвено-белих тако опасно наљутило? Очигледно да се нешто или нешто више догодило и да га је то толико погодило да није желео да долива уље на ватру. Ако ништа друго, као тренер великог клуба могао је бар да се извини што на такав начин одговара на питање. Кад је Гаћиновићу пренет тај детаљ са конференције за штампу, уследио је коментар:

- Милојевић је велики тренер и мој велики пријатељ. Ради се и о великом спортсмену и још већем човеку. Није лако водити Црвену звезду, безброј пута сам рекао да није свако рођен да буде тренер Црвене звезде. Владан јесте и то бреме сјајно носи. То је, ипак, највећи клуб у региону. Не мислим да је тај детаљ мрља, за опраштање је. Добро знам ко је Владан Милојевић – без трунке двоумљења рече Гаћиновић.