У животу Ксеније Томић, 21-годишњег примача сервиса последњих месец дана и више, су као из бајке. Са Железничаром из Лајковца 28. априла подигла је шампионски пехар, у истом дану видела је своје име на списку Зорана Терзића, селектора сениорки Србије. И на клупској сцени, код Ксеније се дешава велика ствар - каријеру „Ксенџи” ће наставити на колеџу у Америци.
И више је него расположена играчица која је прошла све млађе селекције у националном дресу, осим млађих сениорки, али зато је сада са светским првакињама. Осетила је по први пут како је радити са селектором Зораном Терзићем и свим осталим у стручном штабу, девојака које су два пута у низу покориле планету и чувају трон, владале континентом, доносиле са Игара у Рију и Токију сребро и бронзу...
Пуна је утисака Томићева у разговору за Спортски журнал открила је све од првог дана припрема, потписа за универзитет у Орегону, најбољег савета који је добила од искусних репрезентативки.
- Све је сјајно, прошла сам млађе селекције, али ово ми је првенац у сениорској репрезентацији. Девојке су ме сјајно прихватиле, штавише, увек су ту за савет подршку, да нас уведу у сваком смислу у причу. Атмосфера, јесам нова, јесам и дебитант можда и незахвално да причам – али је феноменална.
Рад са Зораном Терзићем?
- Нема шта и нема много приче, види се зашто је најбољи тренер на свету. Као и сви остали у стручном штабу, много је ту тренера који воде рачуна. Конкретно, акценат је на техничким стварима, блок, пријем и све што треба да се дотера, уради још боље – отворено ће Ксенија.
Импулс је добар, притиска нема?
- Ништа ми није тешко пало, напротив. Уживала сам и уживам у раду. О притиску ни речи, кажем старије играчице су имале довољно стрпљења, жеље да нам објасне све, прихвате, учине толико тога да нам олакшају. Причале су са нама, баш много значајних ствари је могло да се чује. Одушевљена сам.
Свакодневно су стизале речи подршке, савети - ипак један је посебан?
- Ух, сваки је добродошао. Али можда онај који ћу памтити и који ми увек стоји као подсетник био је од Слађане Мирковић. „Само се смеј, биће ти лакше”. Зашто ми је то значило, зато што сам стварно некад и преозбиљна, онда првих дана нисам знала да ли смем да се смејем, да ли је примерено. Али, после Слађиних речи, све је било лакше – закључила је у ведром тону Ксенија Томић, у овом тренутку у дресу са бројем 23 плавих.
Поентирала је:
- Буквално смо имале дресове од 25 до 40. Мени је тај 29 у том тренутку припао, Вањи Ивановић 40...
ЖЕЛЕЗНИЧАР – НАЈБОЉИ КЛУБ У СРБИЈИ И БАЛКАНУ
Није Ксенија заборавила да упути искрену поруку Железничару:
- Мени је Железничар буквално најбољи клуб у Србији можда и на целом Балкану и одбојкашки и за живот, без претеривања. Најлепше, најбоље две године у животу сам провела овде. Било је нестварно све! Сада сам спремна за више. Девојкама које су остале рекла бих да свакако нису погрешиле, да ће имати све што су имале до сада, најбољи могући рад. Биће све то добро и за нове играчице које буду дошле и за оне које су већ ту.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.