Туга, разочарање, па и неверица. Таква осећања преплавила су вождовачки кров минулог викенда, кад је Младост ГАТ, голом у судијској надокнади, разоружала популарне Змајеве.
Минути су, практично, делили Београђане од велике победе из преокрета, тиме и наде да би у последњем колу прволигашког плеј-офа могли до баража за попуну елитног ранга такмичења... Реми (2:2), значио је крај мисије у овој сезони. Пето место је дефинитивно.
- Иако смо у дуел са Новосађанима ушли из пораза од Мачве у Шапцу (0:1) и Радника у Сурдулици (0:2), веровали смо да мисија није немогућа. Осећали смо то целе године, још од доласка тренера Дејана Ђуричића и зимских припрема у Анталији. Да смо савладали Новосађане, све би остало отворено и у последњој рунди... Штета за тај гол, у 92. минуту – тешко је било голману Ненаду Филиповићу, као и свим играчима из Вождовца, да се суочи са епилогом.
Утакмица са трећим тимом лиге протекла је у изједначеној борби. Гости су повели, а Вождовчани преко Филипа Антонијевића и Милана Коларевића узвратили са каматом, већ осетили мирис победе...
- Утакмица је била равноправна, као што је и лига. Не могу да кажем да нас је неко надиграо, али имали смо несрећу да поједине сусрете, у којима смо важили за фаворите, нисмо решавали у своју корист, што се одразило и на бодовни салдо. Чак су нам се и поклапали други резултати, Мачва је киксирала више пута... Било је простора и свима је остао жал што то нисмо искористили, иако смо имали квалитет.
Вождовац је после прошлогодишњег испадања из Супер лиге изнео план да се у друштво Црвене звезде, Партизана и осталих најјачих тимова у земљи врати у року од две сезоне. Идеалан сценарио, да се успе из прве, није остварен. Искусни чувар мреже не сумња да је направљена плодна основа за наредни такмичарски циклус.
- Ова сезона представљала је вредно, лепо искуство за младе момке, од којих су се многи пут први пут нашли на прволигашким борилиштима. Није било разговора о наредним корацима, али сигуран сам да би ова екипа, уколико остане на окупу још годину дана, без проблема следећег пролећа славила повратак у Супер лигу – уверен је Ненад Филиповић, врхунски чувар мреже, уједно један од најбољих играча Вождовца ове сезоне.
КАРАКТЕР (И) У ИВАЊИЦИ
Вождовцу је преостало још да, у мечу без такмичарског значаја, одмери снаге са другопласираним Јавор Матисом.
- И на таквим утакмица добро се види психолошка снага екипе, а више пута показали смо да то имамо, надам се да ћемо и сада, макар и без мене. Због жутих картона нећу стајати између статива, одговорност ће преузети млађе колеге – каже Ненад Филиповић.
МОГУ ЈОШ ДА БРАНИМ
Ненад Филиповић дошао је у октобру, у моменту кад су се Змајеви суочавали са низом повреда чак тројице чувара мреже. Испоставило се да је руководство направило сјајан потез, пошто је Филиповић брзо заузео позицију стандардног голмана и све до минулог викенда и сусрета са Новосађанима, кад је био један од најзапаженијих на терену, бранио практично без кикса! Остаје да се види – шта даље.
- Бранио сам 26 утакмица и то је пријало. Потрудио сам се да екипи донесем мирноћу и стабилност, примили смо мало голова и само је остао жал што то није допринело остварењу циљева. Разговори са људима из клуба тек предстоје, за десет, 15 дана... Најважније је да здравље служи кроз каријеру, нисам имао повреда, па сигурно могу да још три или четири године могу да браним на највишем нивоу. Тако се осећам – каже поуздани чувар мреже, који је крајем априла прославио 38. рођендан.
18 МЕЧЕВА ове сезоне Вождовац је завршио без примљеног гола
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
