УОЧИ УТАКМИЦЕ ОДЛУКЕ – Жупић: Некад улог Прва лига, сад пласман у Европу

Утакмицу тог значаја каква ће бити у недељу у Зајечару против ОФК Београда од свог оснивања Нови Пазар није имао. Ривалитет Романтичара и Пазарца протеже се још од 80-их година прошлог века. У Супер лиги састали су се 13 пута, биланс Новог Пазара је шест победа, четири ремија и три пораза. Ове сезоне оба дуела завршена су без победника (0:0 и 1:1). Последњи тријумф у међусобним одмеравањима снага остварио је Нови Пазар, на Старој Карабурми је 2016. било 2:1 за госте. Плаво-бели из главног града нису се у такмичарском мечу радовали још од 2014. године (3:2).

Тренера Владимира Гаћиновића у недељу чека први меч против Романтичара у овој сезони, јер ни са Спартаком ни са Новим Пазаром није за ривала имао састав Сима Крунића. Занимљиво је да су два клуба и први суседи на вечној табели шампионата Србије (од 2006. године). ОФК Београд је на 12. месту са 453, Нови Пазар је 13. са 451 бодом. Осим што би му победа донела учешће у квалификацијама за Лигу конференције три бода из Зајечара, што је много небитније, омогућила би Новом Пазару и да прескочи ОФК Београд на вечној суперлигашкој табели.   

Први званични меч два клуба одиграла су 7. октобра 1984. у Новом Пазару. Сезона 1984/85. била је и прва у којој је Нови Пазар био члан Друге савезне лиге – Исток. Иако новајлије у такмичењу Плави су госте дочекали као лидери после седам одиграних кола. Новински извештаји са тог меча кажу да је на трибинама било 10.000 гледалаца и готово сви су веровали да сјајни тим Новог Пазара има квалитет да обори Београђане, који су у то време већ другу сезону били друголигаши. Ипак, ни то није помогло да се избегне пораз (1:2). Сећања су прилично избледела, један од актера утакмице Бајро Жупић, данас председник Новог Пазара, памти само ретке детаље.

- ОФК је био много бољи. Покојни Маринко Стојаковић је блистао... ма, био је незаустављив. После 0:2 и поред тога што нас је публика просто носила једино што смо успели је да преко Исмета Кошуте смањимо минус.

У пролећном делу првенства дерби се играо на Старој Карабурми 28. априла 1985. До краја шампионата требало је да се одигра још девет кола, ОФК Београд је у том тренутку држао прво место са 31 бодом, пратио га је на другом Нови Пазар са 30 бодова. Сјајну утакмицу одиграла су два тима на добро попуњеном Омладинском стадиону. Из Новог Пазара стигло је неколико аутобуса са навијачима, али и поред јако добре игре момака предвођених тренером Зораном Чолаковићем меч је завршен победом ОФК Београда 2:0. Генерацију Новог Пазара, између осталих, чинили су Бајро Жупић, Исмет Угљанин, Милан Главчић, Енвер Гусинац, Гмитар Вукадиновић, Фикрет Грбовић, Драган Костић, Дарко Вујовић, Есад Каришик, Новица Јовановић, Назим Изберовић, Дејан Профиловић, Ризо Тутић... За ОФК Београд су играли Драган Марковић, Драган Стевовић, Маринко Стојаковић, Радојко Аврамовић, Ђорђе Серпак, Владета Старчевић, Стевица Кузмановски, Слободан Батричевић, Милан Ивановић, Мирза Кахровић, Зоран Стојадиновић...

После те утакмице у којој је Бајро Жупић бриљирао у Партизану су донели одлуку да плавокосу радилицу под хитно доведу у Хумску. Неко ће рећи за детаљ који следи да је урбана легенда, а није. Потписник ових редова као очевидац утакмице добро се сећа момента из другог полувремена испред мреже коју је чувао феноменални Радојко Аврамовић. Један од обећавајућих напада Новог Пазара ишао је тако да се у завршници, испоставиће се, неуспешне акције до бившег голмана Ријеке, Нотс каунтија и југословенске репрезентације нашао Бајро Жупић. Акција је стопирана, а Жупић се истог момента окренуо и наставио да трчи у пуној брзини ка својој половини терена. Голман ОФК Београда није много оклевао са враћањем лопте у игру. Дегажирао ју је и она је пала неколико метара даље од центра терена, и знате ли ко је ту стигао да је покупи. Ко други до Жупић.

- Доминирали смо стварајући шансе у другом полувремену. У једној сам био ја, па Профиловић, тешко је сетити се ко још. Тог дана се Нови Пазар преселио у Београд, али лопта није хтела у гол. Ко зна да ли би га и ОФК Београд постигао да није било судије. Испред шеснаестерца је била судијска лопта за коју смо се борили ја и Драган Марковић. Из тог подбацивања изашао сам као победник, али је судија из не знам ког разлога - чини ми се да се презивао Стојичевић, тражио понављање. Онда се дешава невероватна ствар, лопту баца на страну где је Марковић који са 16 метара из отворене позиције погодио мрежу. Да није било тог детаља терали бисмо се до последњег кола за место број један које је водило у Прву лигу Југославије – сећање је Жупића на један од најболнијих пораза који је доживео током феноменалне каријере.

У Прву лигу некадашње земље отишао је ОФК Београд са 44 бода, Нови Пазар је заузео друго место са шест бодова мање. Тих осамдесетих Новопазарци нису имали много успеха у међусобним дуелима са Романтичарима. Два ривала састала су се и у Јединственој другој лиги Југославије, у Пазару је било 1:1, а како је тада на снази било правило да нема нерешених резултата пеналима су славили Романтичари (5:4). У Београду домаћин је био бољи (2:1).

Непуну 41 годину после првог званичног меча два плаво–бела састава састају се у утакмици која Новом Пазару може да донесе прво учешће на европској сцени. Да би се то десило потребна му је победа у Зајечару  или нерешен резултат под условом да и дуел у Крагујевцу између Радничког и ТСЦ заврши без победника. Ако су за Нови Пазар плеј–оф дуели са ТСЦ-ом, Војводином, Младошћу и Партизаном имали статус финала пре финала, са Радничким и Црвеном звездом финала, овај са ОФК Београдом је финале свих финала.