Пре деценије, Милош Крстић, капитен Радника, први пут је у историји клуба подигао пехар намењен најбољој екипи у Првој лиги. Сурдуличани су у тој сезони били први са 64 бода, три више од другопласираног Јавора.
Историја се поновила после десет година. У овој сезони тим са југа Србије поново је први са 78 бодовс, док су Ивањичани заузели друго место са 69.
Матеја Гашић, млади играч са траком на руци, после утакмице са Борцем 1926 примио је пехар за најбољу екипу у другом рангу и други је капитен који је примио вредно признање у историји клуба из Пчињског округа.
- Што се тиче утакмице са Борцем, свима је резултат био у другом плану, али не и нама на терену и на клупи. Желели смо да у великом стилу завршимо готово перфектну сезону, победом и без примљеног гола, што смо и учинили. Посебна утакмица била је само из разлога што смо чекали пехар за. Имао сам част да први пут у професионалној каријери подигнем трофеј, осећај је невероватан. Не добије много играча прилику да освоји трофеј и кад се то догоди човек се подсети да је то у ствари циљ, да се за те тренутке игра фудбал и да је то поента. Имам 22 године и надам се да ће бити прилика да осетим још неки пут тај осећај - каже Гашић.
Утисак из првенства је да се Радник прошетао кроз првенство.
- Није увек било тако лако, све смо направили радом и посвећеношћу да то изгледа тако просто. Податак да имамо најбољу гол-разлику, највише освојених бодова, највише датих и најмање примљених голова показује да смо заслужено први. Радујем се поновном игрању у Супер лиги, само овог пута са траком око руке, очекујем да радом и играма будемо многима изненађење следеће године у најелитније такмичењу.
Радост и весеље пренети су са стадиона на трг у центру града где су сви уживали у печењу и пиву из цистерне. Дуго у ноћи све је увесељавала музика са бине, намењена за такве прославе. Печат весељу дали су трубачи са традиционалном музиком из овог краја Србије.
ОВАЦИЈЕ ОРЕШЧАНИНУ
У последњој прволигашкој утакмици на Градском стадиону у Сурдулици, гледаоци су уживали у дешавањима на травнатом терену али и на трибини где су их увесељавали мајстори труба. Посебна пажња усмерена је на 14. минут кад је утакмица накратко прекинута да би сви са терена и гледаоци аплаузом поздравили Михаила Орешчанина који је носио дрес са бројем 14 пуних пет година.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.