ОД БАРИЈА 34 ГОДИНЕ - Белодедић: Лепше славље са Звездом!

Црвена звезда је на данашњи дан пре 34 године постала шампион Европе. Олимпик из Марсеља положио је оружје пред црвено-белима на стадиону „Свети Никола” у Барију после извођења једанаестераца и од тада се 29. мај увек обележава на Маракани, поготово што ниједан клуб са простора некадашње СФРЈ није био ни близу да понови подвиг.

Миодраг Белодедић је у то време био је један од најбољих дефанзивца Старог континента. Играо је либера, односно последњег играча одбране и одушевљавао прво љубитеље фудбала у Румунији, касније у Југославији и Шпанији. Миле је био и једини из те генерације нашег најтрофејнијег клуба који је и пре 1991. освајао Куп шампиона. Ненадмашни дефанзивац је пет година раније се са Стеауом попео на кров Старог континента.

О Белодедићевом преласку из Чаушескове Румуније у СФР Југославију, испричани су епови. По завршетку играчке каријере Миодраг се вратио да живи у Румунији, скоро две деценије запослен је у Фудбалском савезу наше комшијске државе, дуго је био директор млађих репрезентативних селекција.  Белодедић је радо пристао да за Журнал освежи сећања на финале у Барију и читаву, за нас историјску сезону Црвене звезде:

- Причам и даље Румунима и другима о путу ка трофеју првака Европе са Стеауом и Црвеном звездом. Баш су ме недавно звале ваше колеге из Румуније истим поводом, јер сам оба пехара подигао у мају. Тешко је поредити те две сезоне. И са Стеауом и са Звездом славио сам на пенале. Једина је разлика што сам у Барију извео једанаестерац, а у Севиљи нисам. Имао сам свега 21 годину и два месеца, тада су то били превише млади играчи, тако да се нисам нашао међу петорицом која су шутирала.

Чега се прво сетите на дан годишњице највећег Звездиног успеха?

- Сећам се да је Марсељ био мало бољи од нас, али успели смо да не примимо гол. Нисмо ни затресли мрежу из игре иако су Савићевић, Просинечки и Панчев имали прилике. Боље извођење пенала многи су окарактерисали срећом, али ми смо их добро увежбали јер су се тад изводили у првенству Југославије и често смо освајали бод на тај начин. Нас петорица (уз Белодедића Просинечки, Савићевић, Бинић и Михајловић прим.аут) смо били прецизни, а свака част Дики Стојановићу што је већ у првој серији одбранио шут Амороса па смо од старта били у предности.

Да ли сте сами тражили да будете један од извођача једанаестерца?

- Не. Тренер Љупко Петровић је одлучио ко ће да шутира. Увек сам био међу петорицом одабраних за ударце са беле тачке и у првенственим утакмицама. У  томе је била и Љупкова величина, јер је у то време мало одбрамбених играча изводило пенале. Поверење су углавном добијали везисти и нападачи, односно технички бољи од нас из одбране.

Колика је била улога шефа стручног штаба у тријумфалном европском походу?

- Највећа. Уочи финала недељу дана смо се припремали у Италији, у близини Барија. Петровић нам је свакодневно на тренинзима откривао план игре. Мени је рекао да не одлазим у напад, да играм брзо и да не „држим” лопту позади. Круцијалан савет био је да играм највише на два додира, уз опаску да сам фудбалер ако играм из прве. У Звезди ми је било лакше јер је Стеауа била војни клуб у којој смо  морали да играмо из прве. Био сам пажљив у одбрани са Илијом Најдоским. Послушали смо Љупка и испунили све што је тражио, Олимпик је неколико пута опасан, успешно смо интервенисали. Остало је историја.

Јесте ли више славили европску титулу са Звездом или Стеауом?

- Много боље било са црвено-белима. Војни клуб је на славље довео војнике са  чиновима, није било музике, само вечера и одлазак на спавање. Звездино славље је било уз музику, још у свлачионици, касније у аутобусу и хотелу.

Певали сте и ви играчи?

- Наравно, из свег гласа. Саиграчи су ми рекли да одаберем једну песму, изабрао сам „Иде Миле лајковачком пругом”, јер су ме многи тако звали. Кад сам почео да играм фудбал у мом селу старији играчи су ме звали Румун, док сам у Стеауи добио надимак Србуле.

Највећа фешта уследила је по повратку у Београд?

- Кад смо стигли на Маракану била је пуна. Као и у Букрешту 1986. било је много навијача на улицама, на нашем путу од аеродрома до стадиона. Сви су желели да уживо виде трофеј.

Зашто није било још играча из Румуније у Звезди, после вас само Сорин Влајку врло кратко?

- Квалитет румунских играча је опао, немамо их више у великим европским клубовима, мало њих је у Италији, Француској, арапском свету. Нису за Звезду у овом моменту – закључио је Миодраг Белодедић у подсећању на најславнији Звездин дан.

ДОБРО ДА ПИКСИ НИЈЕ ИЗВЕО ПЕНАЛ

Драган Стојковић је лета 1990. из Звезде прешао у Олимпик и скоро годину касније срели сте се у Барију?

- Одлично што Пикси није играо од почетка. Чим је ушао и добио лопту имали смо проблема јер је увек знао како да науди ривалу. У умеће Стојковића уверио сам се током првих десет месеци у Црвеној звезди. Тада сам само тренирао због суспензије Стеауе јер сам без њеног знања дошао на Маракану. Пикси је знао да дуго држи лопту, али и сјајно упошљава саиграче. Добро је што је одбио да шутира једанаестерац у Барију, јер би сигурно био прецизан пошто је и за пенале је био мајстор.

ЛЕПО ЈЕ ВИДЕТИ ЗВЕЗДУ У ЕВРОПИ

Како вам се чини данашња Црвена звезда?

- Није као она наша, али наравно да је пратим. Као и Стеауа у Румунији, ни Звезда нема квалитет да дође до врха Европе. Супер је што су црвено-бели редовни учесници групне фазе европских такмичења, посебно Лиге шампиона.

ПОСАО У ФС РУМУНИЈЕ

Нема вас много у медијима последњих година, шта данас радите?

- Запослен сам у ФС Румуније. Идем на турнире са мушком и женском репрезентацијом. Представљам Савез и делим савете деци. Долазио сам више пута у Србију, последњи пут пре годину и по дана, на један од квалификационих турнира.

ФОТОГРАФИСАЊЕ СА ПЕХАРОМ У МУЗЕЈУ

Поводом обележавања 34. годишњице освајања Купа шампиона, посетиоци Музеја Црвене звезде  данас ће имати прилику да се фотографишу са пехаром намењеној најбољој европској екипи.

Из клуба са Маракане подсећају да изложба „На крову Европе”, посвећана највећем успеху у историји клуба и нашег фудбала траје до 30. јуна. Поставку прати и едукативни пано, као и двојезична брошура која је посвећена управо утакмицама из чувене 1991.