Шћепановић: Глушац и Тешановић фантастични

Марсеј, намере да постане први француски тим са ореолом првака Европе, играће премијерно на фајнал-фору Лиге шампиона и предводиће га црногорски стручњак Милош Шћепановић.

У фудбалу, Марсеј је једини клуб из Француске који је освојио ЛШ, сад већ давне 1993. Прилику да се упише међу највеће овог викенда на Малти имаће и ватерполо секција.

Ипак, пут до бесмртности биће изазован – против Ференцвароша, браниоца круне, Прлаиновић и другови бориће се за пласман у велико финале.

Сезону у Лиги шампиона зачинили сте пласманом на Ф4. Марсеј је током целе године играо лепршав ватерполо с много агресивности?

- Ствари смо поставили на место – неки наш идентитет: агресивна игра с много пливања. У другом делу успели смо да „наместимо” одбрану, изузетно покретљиву, агресивну, с много пливања у нападу, игром у транзицији. То је нешто што је наш идентитет и што смо подигли на висок ниво. Имали смо сјајне утакмице – посебно против Новог Београда и Олимпијакоса код куће. У првој фази и тежак моменат, после неочекиваног пораза од Вашаша у Будимпешти, међутим, екипа се брзо консолидовала, показала карактер и да има све што треба на одлучујућем мечу против Јадрана из Херцег Новог. Победа у захтевном тренутку омогућила нам је другу фазу – отвара Журналу душу Милош Шћепановић.

У полуфиналу елитног такмичења играћете против Ферецнвароша. Француска школа ватерпола, обогаћена југословенским искуством, излази на мегдан мађарској?

 - Уколико су утакмице неизвесне, као што очекујем да ће да буду, одлучиће детаљи. Инспирација, иницијатива! Ретко су мечеви у завршним фазама тактички перфектни, савршени. Видећемо блок, шут, добијен дуел или изгубљен, који може да реши. Тако је одувек на највишем нивоу. Кад дођу полуфинала и финала, то су утакмице у којима човек мора да контролише емоције и пружи максимум. Да ли можемо да играмо с Ференцварошем? Уверен сам, дефинитивно, да можемо. Знамо шта нас очекује - много дуела, „један на један”, где треба одговорити, напасти. Гајимо поштовање, Ференцварош има много играча који знају да играју велике утакмице, требало би да имамо већу глад, у смислу – на Ф4 досад нисмо били.

У завршницама великих такмичења голмани могу да одиграју кључну улогу. Ви, као бивши чувар мреже, како гледате на „јединице” на Малти, иза Глушца је, на пример, врхунска сезона?

- Глушац је једно од највећих изненађења кад причамо о појединачном учинку у Лиги шампиона. Има изузетну годину, као млад голман носи екипу, читав пројекат Новог Београда. Чини то на фантастичан начин, заслужује поштовање и честитке. То је чињеница, није утисак. Што се осталих тиче, Тешановић, Агире, Вогел – класни голмани. Свака екипа која их има може на њих да се ослони и гаји с правом веру да ће да направе разлику. Тешановић је имао одличну сезону, посебно други део кад је кренуло да се решава. Изузетно сам задовољан на који начин је носио екипу, тренирао и понашао се.