Србинова голгота у рају

Никола Зечевић је прошле године из Вождовца прешао у шведски Хакена. Веровао је млади дефанзивац да је то прави пут у каријери. У прошлој години изабран је од стране италијанског спортског часописа за једног од 100 најталентованијих младих играча на свету.

Повреда у припремном периоду одложила је деби за Хакен. Био је стрпљив, вредно радио и кад се опоравио одиграо је неколико утакмица.

- Кад сам стигао у Хакен био сам сигуран да сам направио прави потез. Сјајни услови за тренинг, одлична организација. Мислио сам, права прилика да напредујем, тек ми је 20 година. Повреда ме је успорила. Нисам се предавао, стрпљиво сам чекао да прође опоравак, тренирао и вратио се у форму, али сезона је била при крају – присећа се Никола Зечевић.

За ову сезону био је потпуно спреман, али је на клупу шведског прволигаша стигао домаћи тренер Јенс Густафсон, који на Николу не рачуна.

- Не знам шта се дешава, шта је разлог да, скоро, па не играм. Нико ми није, па ни тренер Густафсон, објаснио зашто седим на клупи. Пре месец дана и локални медију се се заинтересовали за мој изостанак са терена. Извршили су заједно са навијачима „притисак“ на тренера и добио сам шансу. Искористио сам је максимално. Иако смо изгубили утакмицу био сам најбоље оцењени играч нашег тима, а нашао сам се и у тиму кола.

То као да није утицало на тренерову одлуку да Вас држи на клупи.

- Управо тако. У наредна три кола одиграо сам само 20-так минута на једном мечу. И тада ми је тренер рекао на полувремену да не рачунам да ћу улазити у игру. Знам себе и своје квалитете. Без лажне скромности, уверен сам да бих на терену допринео бољој игри и резултатима тима, али, на жалост, имам утисак да не постоји ништа што бих могао да урадим да променим одлуку тренера. Иако сам најбољи дефанзивац у екипи и поред свих тренинга и искоришћених шанси на терену, којих је било мало, нема никаквих промена – јасан је Никола.

Оно због чега сте отишли у Хакен, напредовање, није ни на видику.

- У позицији сам која ми ни мало не одговара. Немам примедби ни на услове, ни на примања, али у овим годинама седети на клупи је погубно за сваког младог играча, па и мене. Покушавам са својим менаџером да са руководством Хакена пронађемо заједничко решење, да ме пошаљу у други клуб на позајмицу, да ме продају или да ми дозволе да откупим уговор, који важи до краја 2027. године. Сигуран сам да ћу наћи средину у којој ће ме више ценити, где ћу моћи да покажем пун потенцијал. У сваком случају и даље вредно радим и чекам епилог – рекао је млади дефанзивац.

Никола не губи наду. Верује да ће успети да се договори са челницима клуба, пронађу решење и да ће врло брзо бити на зеленом терену где се осећа као свој на своме.