Прође све, па и суперлигашка сезона. На Чаиру је трајала дуже од планираног, како рекоше после победе над Мачвом: „Било, не поновило се”. Многима је пао камен са срца кад су мрежу погодили Триванте Стјуарт и Ибрахим Танко, али ће се поред голова памтити и одбране Дејана Станивуковића. Посебно она из средине првог дела, кад је зауставио шут Санија.
- Видели смо да је Мачва добро организоавана екипа, да се добро брани. Знао сам да нећу имати много посла, али и да ће доћи ситуација у којој ћу морати да будем на врхунском нивоу и да одбраним. Био сам максимално концентрисан. Урадио сам оно што се од мене очекивало, као што је и остатак тима. Имали смо циљ и ишли ка њему и ту све стаје. Знали смо шта морамо да урадимо, да победимо и Раднички оставимо у Супер лиги, јер клуб са богатом традицијом то заслужује - истиче Дејан Станивуковић, један од јунака баража.
Како је истакао шеф стручног штаба Нишлија Синиша Добрашиновић после меча, Раднички је у другом делу променио стил игре, што је донело резултат. Први погодак у 60. минуту „запалио” је атмосферу на Чаиру.
- Додатно нас је подигао тај први гол, наставили смо још јаче. Награђени смо још једним поготком, да кажем - „затворили” смо утакмицу. Кад већ у Шапцу нисмо материјализовали прилике и победили, сад нам се вратило. Веровали смо у квалитет од првог момента, као и у опстанак, били доминантнији и заслужили да останемо у Супер лиги. Све честитке и екипи Мачве, показали су да су озбиљан, организован клуб, имају велику подршку навијача и заслужују да играју највиши ранг такмичења. То им искрено и од срца желим.
Признаје Станивуковић да је екипа из Шапца показала и друго лице на Чаиру.
- Детаљно смо се спремали пред други меч. Срећа је што смо имали ту прву утакмицу, видели одакле прети опасност, које су им врлине и мане. Детаљно смо их анализирали, али је Мачва била нешто другачија. Више су се бранили у првом мечу, били офанзивни, сад су изашли високо, ишли на све или ништа. Одиграли су храбро, на срећу - и ми смо били на нивоу.
Чињеница да целе сезона стаје у 90 минута ставила је додатни притисак на плећа нишких играча.
- Био је присутан притисак, али кад изађеш на терен, све се заборави. Сваки меч носи нешто своје, притисак, очекивања. Мало је било другачије јер је сад било бити или не бити, није лако кад се борите за опстанак. Генерално, нема ту шта много да се размишља, анализира. Сви смо професионалци и свако се на свој начин носи с тим. Сваки посао носи одређени притисак, тако и наш. Битно је да смо веровали у себе, победу и да можемо да опстанемо - закључује Станивуковић.
На Чаиру неће бити много времена за одмор, тек неких десетак дана. До тада ће већ бити познато ко иде, ко остаје, као и то ко ће предводити нишки тим наредне сезоне.
НИЈЕ МОГЛО НА ЛЕПШИ НАЧИН
Препознали су и навијачи моменат, подршка фудбалерима Радничког била је на нивоу.
- Кад су у питању трибине, сезона није могла да се заврши на лепши начин. Фудбал се игра због публике и пресрећан сам што су нас Нишлије подржале, бодриле током целе утакмице. Атмосфера је била прелепа, клинци који су после утакмице ушли на терен, желели да се фотографишу, то је нешто што остаје, не заборавља се. Надам се да ће подршка бити велика и наредне сезоне – оптимиста је Станивуковић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
