Нови Београд није успео ни из трећег пута да освоји Лигу шампиона – бољи у финалу био је Ференцварош (13:11).
Ипак, кад се присете Малте 2025, изабраници Живка Гоцића моћи ће да се осете поносни учињеним. На фајнал-фору нису важили за фаворита, међутим, брзо су демантовали „неверне Томе” да не могу до борбе за трофеј.
У завршној представи био је бољи мађарски клуб, али српски представник је пружио добру партију, на тренутке био равноправан, чак и надмоћнији. На крају, искуство је било на страни старог-новог првака Европе.
Кад год би засијао напад номиналног домаћина предвођен Николом Лукићем, играчи у зеленим капицама имали су спреман одговор – Кристијан Манхерц био је адут више за освајање Лиге шампиона, други пут у низу.
Завршено је финале, премијерни утисци су се слегли. Како гледате на меч против Ференцвароша после (не)проспаване ноћи?
- Честитам екипи на борби и пожртвовању. Желели смо и успели да одржимо егал прве две четвртине. На крају треће било је и 7:7, уследила су ривалова три брза гола за минут и по. Имали смо ,,жуту минуту”, што је у финалима недопустиво. Затим, заостатак од два гола на почетку последње четвртине... Екипа као што је Ференцварош тешко испушта такву предност. Недостајало је мало искуства – анализирао је финале за Журнал уочи повратка за Београд Никола Лукић.
Дуго је било нерешено, чини се да је у трећој четвртини Ференцварош преузео иницијативу?
- Не могу ником да узмем за зло, момци су, заиста, пружили максимум и више од тога. Не знам, можда је утицало то неискуство, млада смо екипа – много играча је први пут играло фајнал-фор. У мом случају, имам искуство од прошле сезоне, али први пут да сам био у базену у финалу. Остаје жал што нисмо добре партије крунисали победом. Честитам Ференцварошу, у сваком случају.
Финале је прошло у надметању вас и Манхерца. Обојица сте постигли по шест голова. Није важно истицати појединце, али партија, да је резултат био другачији, ушла би у анале?
- Наравно да ми годи... Прошле сезоне имали смо сијасет врхунских играча – имамо и сад велики број шампиона, али екипа се значајно подмладила. Живко Гоцић доделио ми је другачију улогу. Сматрам да сам се снашао, генерално ми прија. Задесило се да постигнем шест голова, али то је заслуга целе екипе – играли смо један за другог, мени се наместило, могао је неко други - закључио је Лукић
ЗАЛОГ И ЗА РЕПРЕЗЕНТАЦИЈУ
Уочи Ф4 многи вас нису сматрали фаворитима, чак ни видели као изненађење. Одиграли сте сјајан турнир, можда изненадили и себе?
- Нисмо сами себе изненадили... Гоцић нам је од почетка сезоне причао да верујемо у себе, радимо колико и остали, можда и више од тога. Да, били смо аутсајдери, али и показали да можемо да играмо против Барселонете, Ференцвароша у финалу. Драго ми је што су ту млади играчи – Гладовић, Димитријевић, Глушац, као и Мартиновић који већ годинама пружа добре партије. Лепо је видети да имамо залог за будућност и за репрезентацију Србије. На нама је да наставимо да радимо и да следеће сезоне будемо искуснији и крунишемо све то – мудро размишља Лукић.
ДУШАН СИЛНИ
Душан Мандић је у великом финалу постигао само један гол, ипак, то није спречило најбољег играча на свету да још једном освоји Лигу шампиона – четврти пут у каријери, други пут узастопно у капици Ференцвароша.
Жетву трофеја започео је с Партизаном 2011, наставио с Про Реком 10 година касније. У сезони иза нас, као и оној пре ње, суверено је дошао до још два трофеја елитног такмичења с мађарским великаном.
ИГРАЧИ СА НАЈВИШЕ ЛШ
Петро Фијоли (7)
Ђорђе Перишић (6)
Маурицио Фелуго (6)
Андрија Прлаиновић (5)
Душко Пијетловић (4)
Душан Мандић (4)
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
