„Драго ми је због Катаија”

Какво је ваше виђење да у данашњем фудбалу имамо играче који у зрелијим фудбалским годинама долазе до изражаја, Катаи и ви припадате тој групи, а њега је Драган Стојковић звао у државни тим Србије?

- Драго ми је због Катија. Ја нисам у државном тиму Израела јер сам тако одлучио сам. Неколико пута су ме звали да се вратим, и садашњи селектор, али сам одлучио да је фер да шансу добију млађи играчи. Од мене је било доста јер сам био репрезентативац 14 година. Било је много обавеза које су одузимале време од породице и одлучио сам да снагу усмерим на једно место – изабрао сам Партизан и породицу. Што се тиче година, мислим да фудбал и живот данас нису исти као некада – са новом технологијом, бољом исхраном, спавањем, тренинзима, све иде на боље и даје прилику за дужу каријеру. Ипак, остало је у главама људи да мисле да ако играч има 37, 38 година, мора да заврши каријеру. Не! Треба гледати шта играч може да пружи на терену – то је најважније. Кад гледате бројке у „џи-пи-ес” систему, важно је да не затворите очи за голове, асистенције, пасове… Не кажем да сваком играчу у 37. години треба дати нови уговор, али треба видети да ли тај играч помаже саиграчима да буду бољи и да ли им даје пример како да се понашају, играју и раде. Најбољи пример младом играчу је старији играч који сваки дан показује страст, жељу и вољу да буде још бољи – јер тако ће и они добити жељу да остану у фудбалу и у тим годинама – рекао је Бибарс Натхо.