„Надам се да је Раднички завршио са баражима”

Немања Белаковић можда, по годинама, није најстарији, нити најискуснији играч Радничког, али јесте један од играча са најдужим стажом. За две године прошао је много, променио позицију, оставио иза себе повреде, али и два баража за опстанак. Први против Инђије 2023. био је много стреснији за Нишлије, прошлонедељни са Мачвом нешто мањи, мада није било пријатно поново проћи тим истим путем.

- На крају се све завршило онако како смо и очекивали, обзиром да смо били фаворити. Преузели смо ту улогу, оправдали је и заслужено остали у Супер лиги. Много ми је криво што смо за три године, два пута играли бараж. Опет на крају  крајева и у таквој ситуацији, кад је најтеже, показали смо од чега смо саткани и да смо екипа која вреди. Не могу да поверујем да себе уопште доводимо у овакву ситуацију. Да се овакав клуб и град боре за опстанак, да играмо бараж – чуди се Белаковић. 

Уз Стојановића и Јамкама, Немања је био у екипи Радничког и против Инђије 2023, самим тим један је од компетентнијих да прича о баражу. 

- Сигурно да постоји оптерећење, али шампион постајеш тако што изађеш на терен кад је најтеже и будеш прави. Носили смо се са притиском, али смо показали да заслужујемо да будемо део Супер лиге. Многи не схватају да је било јако тешко, окови су били на нама. Надам се да смо са баражима завршили и да ће од следеће године бити много другачија прича. 

Статистика је у дуелима са Мачвом била на страни Нишлија, Раднички је имао седам победа и два ремија и то је свима на Чаиру уливало оптимизам. Веровало се на култном стадиону да следи и 15. узастопна сезона у елити.

- Екипа која је Прву лигу завршила на четвртој позицији заслужује поштовање. Кад се осврнем на реванш меч имали смо једну прилику у првом полувремену, кад нас је спасао голман Дејан Станивуковић. Апсолутно смо били надмоћни и чини ми се да је раније требало да постигнемо голове, онда би се све другачије одвијало. После нашег поготка Шапчани су кренули на све или ништа. Показали су  да имају квалитет, али били смо бољи. 

Ова година није лепо почела за Белаковића,  повредио се на припремама и дуго био ван терена. Вратио се кад је било најпотребније, променио позицију, па га публика није гледала у улози крилног нападача, већ као левог бека.

- Иза мене су веома тешких шест месеци. Пре свега повредио сам се, нисам знао ни колико ће трајати опоравак, ни кад ћу се вратити на терен. На срећу,  све је протекло добро. После тога сам добио нову улогу на терену, био сам у ситуацији да нисам много размишљао. Ставио сам се у службу тима, гледао да помогнем екипи. Морали смо да остварио циљ, опстанак није смео да буде доведен у питање ни у једном једином моменту. Испуњене трибине у првом мечу баража у Шапцу и на мечу између ОФК Београда и Новог Пазара у Зајечару показале су лепшу страну домаћег фудбала.

Навијачи Радничког у реваншу баража нису допустили  себи да се обрукају, али нису пропустиле ни прилику да покажу колико им је Раднички на срцу.

- Изгледа да је потребно да се овако нешто деси да би се видело колико уствари Нишлије воле фудбал, клуб и верују у нас. Велика захвалност сваком ко је дошао на стадион, наше присталице су препознале моменат, осетили да нам је потребна подршка и уз њих смо били мотивисанији да остваримо оно што смо хтели – закључио је Белаковић.