Јелица Каленић преминула је у Београду у 83. години. Трофејна играчица Радничког, Вождовца и репрезентације рођена је у главном граду 28. септембра 1942, играла на позицији центра.
Кошарку је почела да игра у београдском Железничару, на то је крајем педесетих година прошлог века утицао случајан сусрет. Јелица, тада 15- огодишња девојчица, шетала је са мајком Ђурђицом центром Београда и наишла на младог кошаркашког тренера Ранка Жеравицу у друштву будуће супруге Загорке Симић, такође врсне играчице. Остало је историја.
Пуних 12 година, од 1958. до 1970. године, носила је дрес Радничког са који је освојила шест титула државног првака (1961, 1962, 1964, 1965, 1966, 1968) и два купа. Са трона су Крсташице скинуле до тада неприкосновену Црвену звезду. После је прешла у Вождовац, са којим је 1972. изборила дуплу круну.
Јелица је била једна од перјаница југословенске репрезентације од 1962. до 1972. Одиграла је 147 утакмица и постигла 1.892 поена. Освојила је сребро на ЕП 1968. у Месини (Сицилија), а на ЕП 1972. у Бугарској носила је капитенску траку. Учествовала је на пет европских шампионата (1962, 1964, 1966, 1968, 1972) и на два светска првенства (1967 и 1967). На балканским првенствима, од 1963. до 1972. године освојила је девет медаља (једну златну, три сребрне и пет бронзаних). Како је неретко истицала, имала је срећу и част да јој тренери буду Ранко Жеравица, Борислав Ценић и Милан Васојевић.
Упоредо са импозантном спортском каријером завршила је студије медицине. Као врхунској спортисткињи тадашњи градоначелник Београда, Бранко Пешић, доделио јој је стипендију Града, која јој је омогућила да заврши факултет у року. Дипломирала је 1965. са свега 23 године. Први посао је добила у Институту за медицину спорта, потом је радила у болници „Драгиша Мишовић”. У међувремену је специјализирала интерну медицину и кардиологију.
Интересантно је да је после приватне посете Америци 1992, остала тамо пуну деценију и то у својству вансеријског медицинског стручњака. У Хјустону је стигла до чувеног кардиолога др Кулија, а потом добила професорско звање на Универзитету Западна Вирџинија.
Касније је имала лекарску ординацију у Хиландарској улици у Београду, у којој су врата увек била широм отворена за све спортисте, људе из кошарке, новинаре и младе колегинице и колеге. Истицала је да јој је кошарка дала готово све, није могла да замисли животни пут без кошарке и бројних саиграчица.
Била је доктор за кошарку и доктор за људе. Велики хуманиста, дама префињеног стила и ратница под обручима нежне душе. Кардиолог, који је дотицао срца људи, буквално и у преносном смислу.
Датум и место сахране др Јелице Каленић биће накнадно објављени.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
