Стојковић: Дуго нисам био свестан да сам првотимац

Владан Милојевић, најуспешнији тренер Црвене звезде у 21. веку, до трофеја на домаћој позорници прошле сезоне стигао је користећи далеко више младих играча – популарних бонуса, него у првом берићетном мандату у Љутице Богдана. До одбране титуле црвено-бели су стигли након 30 одиграних кола првенства, што је омогућило тренеру најтрофејнијег српског клуба лагодније састављање најјачег тима у седам плеј-оф кола. Доза озбиљности сачувана је за куп окршаје у којима је такође клуб из Љутице Богдана бранио пехар. До одбране другог по важности трофеја у Србији црвено-бели су стигли после тријумфа над Војводином (3:1) у Зајечару.

Резултатски успех под Милојевићевом командом добио је још више на тежини јер је остварен поред мноштва квалитетних, познатих домаћих и интернационалних адута и уз помоћ младих снага пониклих у омладинској школи Црвене звезде. Подсетићемо, минуте у домаћим окршајима добили су Саво Радановић (16), Вељко Милосављевић (17), Јован Шљивић (19), Андрија Максимовић (18), Василије Костов (17), Урош Сремчевић и Страхиња Стојковић (18). Управо је последњег Стојковића наш лист „пронашао” у омладинском погону као јединог десног бека кадрог да замени мноштво повређених старијих колега пред 174. вечити дерби, одлучен убедљивим тријумфом црвено-белих на стадиону Партизана – 4:0. Тад је у последњем обраћању пред вечити дерби тренер Милојевић био кратак у одговору на питање може ли Огњена Мимића да замени 17-годишњи Страхиња Стојковић.

- Не бих да лицитирам са именима, Страхиња Стојковић неће сигурно да игра – казао је уочи дербија Владан Милојевић.

Одговор у то време и достојан важности утакмице јер мало који тренер у ватру би убацио омладинца без минута у сениорском фудбалу. Стојковић је на деби у црвено-белом дресу чекао до 2. марта 2025, кад је Црвена звезда дочекала и победила ИМТ са 4:0. Бек у настајању добио је прилику од 78. минута против Новобеограђана уместо интернационалца Ебенезера Анана. Потом су уследили минути за Стојковића на мечевима са ОФК Београдом (3:1), Радничким 1923 (1:4) и Младости (1:3), као и у Купу Србије – ОФК Београд (5:3) и Нови Пазар (2:1).

Поводом урађеног у премијерној сениорској сезони у Црвеној звезди, Стојковић је говорио за Звезда ТВ.

- Феноменално је да се буде део сениорског тима Црвене звезде. Досањао сам сан и сад гурам максимално на сваком тренингу и утакмици – казао је један од бонуса Црвене звезде, Страхиња Стојковић.

Потом се десни бек шампиона Србије присетио фудбалских почетака.

- Од шесте године сам део Црвене звезде. У Љутице Богдана сам стигао из школе фудбала Оле, у којој сам био две године. На стадиону БАСК-а имали смо утакмицу, кад су ме видели људи из Црвене звезде, тако да сам практично цео живот део нашег најтрофејнијег клуба.

Открио је Стојковић са којим је све тренерима сарађивао током боравка у омладинској школи црвено-белих.

- У Звезду ме је довео тренер Грујић, после чега сам сарађивао са Ацом Андрићем, Небојшом Стаменковићем, Милорадом Вилтовићем... Највише сам научио и напредовао у кадетима и омладинцима у мандату Ненада Милијаша и Слађана Николића.

Као и многа деца Црвене звезде, Стојковић није могао да претпостави дан кад ће да постане првотимац.

- Дуго нисам могао да будем свестан да ћу тако брзо да постанем првотимац. Заиста се све брзо одиграло. После периода у омладинцима могао сам да стекнем утисак да сам близу првог тима и тад сам очекивао позив тренера Владана Милојевића.

Стојковић се истакао у омладинској конкуренцији карактеристичним продорима по десној страни, потом и уласком из другог плана у завршницу.

- Хвала на похвалама. На тим мечевима сам давао максимум и вратило се на најбољи начин. Наравно да су ми годиле похвале после добрих партија које су стизале са разних страна, али су биле и мотив да наставим још озбиљније да радим.

Као и сваки омладинац, и Стојковић је прешао велики пут како би постао првотимац.

- Велика част је радити са Владаном Милојевићем и осталим првотимцима Црвене звезде, да ли били интернационалци или наши домаћи играчи. Гледао сам већину њих као дете... А сад делимо свлачионицу и боримо се за успехе Црвене звезде. Поновићу, сан се остварио.

О младим снагама посебно се брину најискуснији играчи, што потврђује Стојковић.

- Заиста одлично сарађујем са свим саиграчима. Али ако морам да извојим неке, то су Мирко Иванић и Александар Катаи.

Лакше је било Страхињи да се привикне на први тим јер је много њих било део омладинске школе Црвене звезде.

- Да се одлично снађем од првог дана, помагали су ми Шљивић, Максимовић и Милосављевић. Исто ћемо чинити и новим полазницима наше омладинске школе који буду били са нама од првог радног дана у новој сезони – открио је Стојковић.