Није се поновила 2015. кад је Орловима по доласку у Тирану разбијен прозор на аутобусу. Тензије су у Албанији биле далеко мање, међутим, уместо камења летели су новчићи, упаљачи, шта год су навијачи домаћина успели да унесу на стадион. Ригорозна контрола, добра организација није могла да спречи вређање наших играча, узвике „УЧК“ (величање тзв. Ослободилачке војске Косова), нити гађање наших репрезентативаца.
Публика је упозоравана да то не чини, да доводи у питање наставак утакмице, мада је официјелни спикер био еуфоричан и другим речима изазивао еуфорију код навијача.
Није довољно што су фудбалски савези у добрим односима, што ће заједнички организовати ЕП за младе 2027. Потребна је много шира едукација и рад на помирењу да Орлови не би доживели оно што ће можда и Албанци у Београду, ако се ФСС одлучи да се утакмица 11. октобра игра у главном граду.
Репрезентативци обе земље схватили су где су њихови претходници грешили, нису се разметали запаљивим изјавама, а опет били су свесни колико народу обе државе значи меч. Професионалцима није тешко да пруже руку ривалу, да га поштују, а навијачи то и не желе. Потребно је много више од позива на коректност, а то већ превазилази моћи фудбалских организација и иде ка руководствима две државе.
Ако је доследна, УЕФА ће казнити ФС Албаније, који ни прексиноћ због казне није могао да искористи цео капацитет стадиона (на делу трибина била су само деца). Србија је претрпела консеквенце за понашање наших навијача у Цириху и против Швајцарске у Лесковцу (такође звиждуци химни ривала), мораће и прексиноћни домаћин дербија К групе, без обзира што је председник ФСА Арманд Дука потпредседник европске куће фудбала.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
