Радост и туга под Голубињом

Није Рудар успео у свом седмом баражу кроз историју да се докопа вишег ранга, али је успео као и сваки пут до сада да напуни стадион и са своје Голубиње широм регије, пошаље фантастичну слику, којих је данас врло мало у регионалном фудбалу.

Дошао је гост са изворишта Лима, из варошице Плав, у Пљевља, са предношћу од једног гола, али и теретом стопостотног баражног учинка пљеваљског Рудара кроз историју. Није било свеједно гостима кад су на зелени тепих крај Брезнице истрчали пред као шипак пуне трибине, онакве какве то у овоме крају само Пљевљаци могу да попуне. Испред и около стадиона регистарске ознаке Пријепоља, Прибоја, Нове Вароши, Ужица, Београда, Плава, Гусиња, Бијелог Поља и градова широм БиХ. Спектакл у најави. Грмело је са трибина „Рудар, Рудар“ из око 3000 оних грла, којима је Рудар и изабраници Младена Ламбулића у срцу. Узвраћало је око две стотине Плављана, дајући подршку екипи Миодрага Џудовића, смештених тик уз присталице домаћина. Ружне речи или повика, није било те блиставе фудбалске вечери на северу Црне Горе, када је на најлепши начин спуштена завеса на црногорску фудбалску сезону.

Рудар није успео, своје прилике у две утакмице није искористио. Поклонио је гол Језеру у првој утакмицу на стадиону под Јасиковцем у Беранама, где су Плављани домаћини. А стиче се утисак да су пред пуном Голубињом изгорели у жељи да се отарасе другог ранга такмичења. Гост, пак, добро вођен са клупе, искусан, одолео је налетима домаћина, сачекао тренутак, и пут Плава кренуо са песмом у пратњи својих верних присталица. Голубиња је остала у сузама, Рудар ће опет од јесени морати у борбу за место које му припада.

Домаћин може и мора бити поносан, јер је успео да напуни стадион после дуго времена и пружи велики отпор искусној и доброј екипи Језера. Стадион између реке Брезнице и брда Голубиња, посебна је прича. Довољно је цитирати легендарног репортера радио Сарајева, Николу Билића, који у камере јасно каза поводим МОСУ игара у Пљевљима.

„Извештавао сам са десетине светских и европских, фудбалских и атлетских првенстава, овакав ужитак нисам осетио, овакав амбијент нисам никада видео“.

Исто ово протекле среде осетио је и видео потпусник ових редова, прешавши Јабуку пред поноћ, разочаран резултатом, али очаран амбијентом, пуним гледалиштем, коректним навијањем, сјајом Голубиње, која је пала овога пута, али, устаће Голубиња поново, устаће Рудар. Нема дилеме...