Дејан Бодирога је претходних дана био један од учесника дана сећања на Крешимира Ћосића.
Том приликом је један од великана игре под обручима, један од најбољих Европљана који никад није заиграо у НБА иако га је драфтовао 1995. Сакраменто.
За „Вечерњи лист“ присетио се тинејџерских дана у Задру, рада са Ћосићем, али и кошаркашког пута који га је одвео уместо у Америку, преко Стефанела, у Барселону код Светислава Пешића, са којим је 2003. освојио Евролигу, сад је и председник елитног европског такмичења:
- Имам ту привилегију да могу да гледам Евролигу из два угла. Као неко ко је играчки допринео у почетку стварања, а сада као функционер. С годинама је напредовала, обележили смо 25 година и то је убедљиво најбоље клупско такмичење у Европи.
Говорио је Бодирога и о доласку НБА у Европу:
- У овом тренутку постоје четири клупска такмичења, два Евролиге и два ФИБА, што је превише за европску кошарку, пето би донело још више конфузије на ово што тренутно имамо. Евролига има стратегију којим правцем жели да иде, а тешко ми је да коментаришем када не знам шта је њихова стратегија, колико је њихова идеја дефинисана. Иначе, у последње три године имамо нешто чега није било у претходних десет – а то је дијалог с ФИБА. У нечему се слажемо, у нечему не, али увек радимо на проналаску решења које је најбоље за кошаркашку јавност.
С проширењем Евролиге, дошло је и десет дуплих кола, нема ни паузе за ФИБА прозоре:
- Морамо да дођемо до календара који ће све да задовољи, а Евролига никад није била против државних првенстава и репрезентација.
Црвена звезда и Партизан постали су саставни део ове Евролиге.
- Премда је амбијент уникатан, није само то разлог њихове присутности. Та атмосфера јесте нешто што се ретко виђа и ми имамо случај да људи долазе из Европе да гледају утакмице Партизана и Црвене звезде, да осете ту атмосферу, како Београд дише и живи кошарку. Уосталом, ти клубови су се развијали и могу да конкуришу ривалима у смислу онога што могу да доведу, како тренерски тако и играчки. Гледамо их као дугорочне партнере.
О Дубаију у Евролиги:
- Видимо да сви спортови теже ка Блиском Истоку. Фудбал, голф, неки борилачки спортови стога је природно било да и кошарка погледа у том смеру. Фајнал-фор у Абу Дабију је показао да Евролига може да организује нешто и на Блиском Истоку, да могу да се померају границе, али да се при томе задржи идентитет. Без тога нема стратешке будућности.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.