Дејан Николић код председника једине државе света која нема правоугаону заставу

Међународна тркачка конференција, прва у историји Непала, одржана је у Катмандуу, главном граду ове државе. Једини говорник из Европе био је амбасадор Светског удружења маратона и уличних трка Дејан Николић, иначе вишедеценијски директор Београдског маратона. Колико је скуп био значајан за ову 35–милионску земљу види се из чињенице да је делегацију примио председник државе Рам Чандра Поудел.

– Конференција је изазвала велику пажњу јавности и стручњака из ове области. Присуствовало јој је око 100 учесника, гостију, директора тркачких догађаја и маратона – каже Дејан Николић.

Одакле су били учесници?

– Углавном из региона, највише из Непала и Индије, потом представника градских и државних органа Катмандуа и Непала из различитих сектора, од економије, спорта, преко омладине, туризма, организације масовних скупова, олимпијског комитета… Сви су изразили велико задовољство што је овакав скуп организован.

Која су предавања одржана?

– Три изузетно интересантне теме. Прва је „Трчање на врху света, прича о Еверест маратону“, као једном од најтежих на свету, како за учеснике, тако и за организаторе.

Изазовно звучи?

– Стартује се са 5.400 метара надморске висине из базног кампа из којег, иначе, крећу и будући освајачи Монт Евереста. Предавање је одржао Бикрам Панде, оснивач тог догађаја.

Која су друга два?

– „Маратон као културолошки покрет и социјални феномен”. Представила их је  екипа највећег догађаја у суседној Индији – Мумбаји маратона на челу с директором Сандипом Маданом. Била је то и прилика да се укаже на чињеницу да се тркачки покрет у Индији изузетно развија са, сад већ милионима тркача, међу којима је све више жена.

Треће је, очигледно, ваше предавање?

– Јесте, говорио сам на тему „Тркачки догађаји као урбани спектакли у функцији промоције и економског развоја градова и регија у којима се одржавају”. Организатори су навели да је у питању специјална презентација.

О чему сте излагали?

– Трчање осим многих доказаних  позитивних ефеката у превенцији и лечењу многих болести,  поготову савременог друштва, што је врло важна и честа тема на многим тркачким конференцијама, има много упоредних предности  у односу на остале спортове. Ниједан други спорт, кроз организацију самог догађаја не може на такав начин да покаже, не само лепоту самог града или регије у којој се одржава него и да покаже колико су градске и остале државне и јавне службе спремне да изађу у сусрет грађанима и организују корисне догађаје, што би требало и да им буде једна од функција. Навео сам пример Београдског маратона, најлепше разгледница главног града Србије. Није у питању само одабир  спектакуларних локација у граду, већ и спој културних, историјских и природних специфичности.

Попут Београдске трке кроз историју о којој сте излагали нешто раније на форуму у Тајланду?

– Има много примера како догађаји постају светски атрактивни и пожељни - од коришћења познатих, митова, легенди, историјског наслеђа, географских топонима, до познатих књижевних дела: Еверест маратон, Лох Нес маратон, Пирамиде маратон, Ромео и Јулија маратон, Аутентични атински маратон, Београдска трка кроз историју...  Осим тога, у успешној организацији у великој мери захваљујући бројности учесника и организатора, стварају се и промовишу и друге пожељне вредности за друштво.

Које конкретно?

– Од промоција здравог начина живота и конкретних облика заштите животне средине до укључивања у догађаја што већи број особа са инвалидитетом, којих је на пример само у Србији 10 одсто становништва. Да даље не набрајам.

Има ли неких закључака?

– Дефинитивно су на путу да и следеће године одрже догађај. Већ су многи, међу којима сам и ја, добили позив.