Скупштина Српског атлетског савеза је на основу историјских чињеница једногласно усвојила тачан датум свог оснивања – 16. децембар 1939. године, о чему смо писали у Журналу. Најновија истраживања показују да је краљица спортова на тлу Србије присутна 119 година и следеће године прославиће званично 120. рођендан. О томе ексклузивно за Журнал говори Слободан Бранковић, директор САС.
– Управни одбор САС наставио је с радом на обележавању датума из наше богате и вредне историје – каже Слободан Бранковић.
Објавили смо да је именована радна група на челу вама с циљем да се утврди када и где је одржана прва атлетска трка у Србији?
– Тиме би се уједно обележио званични почетак краљице спортова у нашој земљи. Истраживање је открило непознате чињенице.
О чему се ради?
– Члан радне групе Драган Николић, правни саветник у Савезу и хроничар атлетског спорта у Краљевини Србије и Југославије, на терену је трагао за валидним доказима о тој првој трци.
До каквих је резултата Николић дошао?
– Атлетика је у организационом делу на тлу Србије од 1906. године! Ово је први пут забележио Драган Николић. Досадашњи објављени подаци било кроз публицистику или чак докторске дисертације, не пружају праву слику о почецима атлетског спорта у Србији.
Откуд то?
– Често има и надметања између различитих градова, клубова и аутора о том почетку, али је то углавном досезало најраније до 1908. године – истиче Бранковић. - Укрштањем података из Војног архива у Београду, Међуопштинског историјског архива и Народне библиотеке у Ваљеву, неоспорно је утврђено да је у Ваљеву 15. октобра 1906. године одржана прва атлетска трка у Краљевини Србији названа пешачком. Зна се да је организоватор било Гимнастичко друштво „Душан Силни“ из Ваљева, да је одржана на путу дужине 10,5 км и да је победио Стојан Марјановић потпоручник 17. пешадијског пука резултатом 52 минута. Интересантно је да је он победио и наредне године на нешто дужој стази. Грађани Ваљева сем што су активно учествовали у трци и бодрили учеснике, трговци и занатлије су обезбедили и значајна новчана средства како би наградили најбоље. Тако је Стојан Марјановић 1907. као победник добио 80 тадашњих динара, а били су награђени и учесници у млађим категоријама.
ТРЧАЛИ ВОЈСКА И ГРАЂАНИ
Драган Николић је забележио још да је за трку у Ваљеву био пријављен 31 учесник, 22 лица из петог и 17. пешадијског пука који су били стационирани у граду и девет грађана. На дан трке стартовао је 21, а кроз циљ је прошло 16 учесника.
Дуж стазе је први пут на неком спортском догађају забележено да је организована санитетска служба и то под надзором др Владимира Поповића, тада санитетског потпуковника и начелника војне болнице у Ваљеву.
СВЕТОЗАР ЂУКИЋ СТИГАО ДРУГИ
Занимљиво да се не спомиње генерал Светомир Ђукић, па смо од Драгана Николића затражили одговор на ово питање?
– Документи откривају да је Светомир Ђукић 1906. године био поручник и командир једне чете у батаљону 17. пешадијског пука. Стигао је други. Наредне године и даље у чину поручника није трчао већ био ангажован у техничкој организацији. Извршавао је наређења ђенералшабног потпуковника Божидара Терзића, каснијег армијског ђенерала, командантт 17. пешадијског пука и председника Гимнастичког друштва „Душан Силни“! Светомир Ђукић је постао бригадни ђенерал 1929. године – напомиње Драган Николић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
