По много чему ће Вук Тодоровић памтити јун ове године. Готово током једне седмице уприличено је венчање са садашњом супругом Маријом-Анастазијом, званично је представљен у новом клубу - италијанској Падови, а на крају баладе малтене је право са славља сео у авион за Шијан:
- Искрено, свадбу смо заказали пре годину и по дана и испоставило се да је баш на дан пријатељске утакмице са Русијом у Београду. Невероватно, али ко је могао да зна. Зато сам и пропустио пријатељски меч, као што су и моји саиграчи из тима на жалост пропустили венчање. То је све живот али и спорт, данас свадба – сутра авион баш као сте рекли. Али било је много лепо, музика, после тога и журка, из Обреновца сам и организовали смо у „Светионику на Сави”. Уз супругу, слободно напишите Ању, тако је сви зову, била су и наша деца све време. Најстарија ћерка Нина и синови Лазар и најмлађи Вук.
ПОЗИВ ПАДОВЕ И ОДЛАЗАК У ИТАЛИЈУ – ДЕЧАЧКИ САН
Осетио је Вук играње у Словенији у АЦХ Волеју, пут га је водио у Пољску, прво у Чарни Радом потом и Купрум. Ове ће „21” Србије у најјачу лигу – италијанску Серију А, а Падова га је већ представила:
- Све иде својим током. После Пољске и Словеније, на ред је дошла и Италија - земља лепа за живот, о првенству не треба много ни говорити. Свима је она сан. И мени као клинцу било „ух, кад би била Италија”. Искористио сам прилику, позив тренера Падове који је био јако заинтересован. То је и пресудило да одем баш тамо. Падова се базира на младим, перспективним играчима иако је током година много великих играча прошло кроз клуб. Надам се да ће стварно бити корак даље да напредујем, да ћу имати лепу сезону уз Вељка Машуловића који је већ другу сезону у тиму. Много је лакше када имаш неког свог да те упути – Вук и Вељко ће право из плавог дреса обући клупски, суперлигаша из покрајине Венето.
ФАВОРИТИ СУ, АЛИ ХОЋЕМО ПОБЕДУ
Добродошао је слободан дан репрезентацији Србије на турниру Ц групе Лиге нација у Шијану. Не толико да се „охладе главе” после пораза од Јапана, колико да се намести психа за Пољску – у последњем колу. Јер одиграли су капитен Марко Ивовић и саиграчи добру партију, замало им је измакао можда и другачији епилог.
Ипак, уз искусне момке, дебитанти од Душана Николића, „вртића” Николе Брборића и Стефана Кокезе... могли су и те како да помрсе конце. Али баш то неискуство донело је други пораз у три меча.
Нису клонули духом „плави”, у добром расположењу дочекују можда и најтежег ривала – селекцију Пољске Николе Грбића.
Свестан је тога и Вук Тодоровић, 27-годишњи техничар у екипи селектора Крецуа.
Јавио се из Шијана, а на нашу констатацију како се осећа један од најстаријих у плавом дресу, насмејао се:
- Све је у реду. Хахаха, испада тако да сам сада међу старијим. Здрав сам, хвала Богу, ништа не боли, био сам само на редовној терапији – каже Вук.
Победа над Турском, потом два везана пораза од Кине и Јапана, „свеже ране”?
- Осетило се ипак можда мало неискуство момака који су први пут играли, стали на терен да одиграју меч за репрезентацију. Колико год да се боре, свакако да имају већи притисак и терет. Другачији ниво одбојке, све је друга димензија. Није лако адаптирати се одмах. Брборић - дечко има 18 година, потом Кокеза, Вељко Машуловић, Николићу је исто била прва утакмица. Ништа не може преко ноћи!
Свакако да је жеља постојала, препознатљива енергија – виделе су се у свакој утакмици?
- Најбитнији је наш импулс и видео се, мотив који нас је водио. Борили смо се до краја. Резултат, доћи ће поготову када имате играче, што сам већ споменуо коме је прво званично такмичење уз нас да кажем старије. Пружили су максимум, видело се то баш у другом и трећем сету против Јапана. Али неке можда и почетничке да не кажем глупе грешке, учинили су да ривал реши завршнице. Уз мало спортске среће...
Не тражи Тодоровић оправдање баш као ни његови саиграчи за резултат, нема ни разлог?
- Најгоре су утакмице када сви очекују и ми сами да ћемо да победимо. Тада најгоре и прођемо. Десило нам се да победимо Турску, после тријумфа дошао је дан и дуел са Кином после, а ми смо се рецимо у хотел вратили у један сат после поноћи. Ни ово није алиби само след ствари. Али Кину је требало да добијемо, боља смо екипа од њих. Али као што смо Турску добили на једну лопту, тако смо поражени од Кине. Прво прави смер, а онда контрасмер.
Најлепше или најтеже за крај – Пољска?
- Вероватно су Пољаци изразити фаворити против нас. Али, излазимо на терен с вером да можемо да играмо, да ћемо пружити што бољу партију а за шта ће то да буде довољно? Можда и за победу, никад се не зна. Пре две године Пољска је била у мешовитом саставу у Јапану, па смо их добили. Што се не би поновило. И у овој екипи су врхунски играчи, играо сам у Пољској и у таквом саставу имају и те како квалитета. То су све момци који су играли полуфинала или финале домаћег шампионата. Озбиљна екипа, респект постоји – али знамо и наш циљ. Борба за сваку лопту, поен, сет – закључио је Вук Тодоровић и поентирао: - Турнир је на изузетно високом нивоу. Свака наредна утакмица за нас је ново искуство, посебно за најмлађе и верујем да им много значи!
ЧАК 29 МЕЧЕВА СА БЕЛО-ЦРВЕНИМ
Шта је спремио српски стручњак Никола Грбић, први тренер Пољске за ову годину када ће, нема сумње напасти и Лигу нацију потом и много већи „залогај” на Светском првенству... Али од Грбића то не можете да чујете јер као и увек, он ће само о актуелном тренутку.
Није крио да ће ВНЛ почети у измешаном саставу, али са истим у Ц групи у Кини водећа су селекција са свим победама. У протеклих 17 година, Светске лиге 2008. Србија и Пољска одиграли су 29 мечева (пет пријатељских) и на чувеном турниру „Хуберта Јиржија Вагнера”.
Тих 11 победа на европским, светским такмичењима, олимпијским играма, Лиги нација забележили су Орлови, преосталих 18 су на салду бело-црвених, а Никола Грбић и те како зна рецептуру. Последњи дуел два ривала одиграла су у ВНЛ-у 2024. године, победник је решен у драми кроз пет сетова а славили су Пољаци.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
