Александар Митровић ушао је у историју нашег фудбала кад је постао најбољи стрелац у историји државног тима. Учинак Стјепана Бобека од 38 голова у дресу Југославије нападач Србије престигао на утакмици против Португалије 27. марта 2021. у Београду, другој квалификационој утакмици за пласман на Светско првенство у Катару (2:2). Гол Португалцима реваншу исте године у Лисабону одвео је Орлове на Мондијал и био је то најважнији од 62 гола Митровића у дресу са грбом ФСС.
Александар је дебитовао за репрезентацију 7. јуна 2013. против Белгије у Бриселу. Синиша Михајловић је први селектор који је позвао Митровића у А тим Србије и кад је крочио на терен стадиона „Краљ Бодуен” у мечу квалификација за Мондијал 2014. у Бразилу имао је 18 година, осам месеци и 22 дана.
Дебитантски гол у дресу Орлова некадашњи нападач Партизана, сад саудијског Ал Ахлија, постигао је на трећој утакмици 6. септембра 2013. у дуелу са Хрватском на Маракани (1:1).
Како је Митровић био ударна игла младе репрезентације, а она је у том периоду играла важније утакмице од А тима (није изборио визу за планетарни шампионат у Бразилу), на повратак међу Орлове Александар је чекао до 26. маја 2014. кад га је у састав на пријатељској утакмици против Јамајке (2:1) у Њу Џерсију уврстио Љубинко Друловић, тада вршилац дужности селектора.
Од тада Митровић се више није враћао у младу репрезентацију, иако је имао право да игра на ЕП 2015. у Чешкој, поготово што је знатно допринео пласману Србије међу осам најбољих.
Прошло је мало више од годину дана кад је Александар почео да ради са трећим селектором. Дик Адвокат стигао је на клупу Орлова у лето 2014. Само је три утакмице одиграо је Митровић под командом Холанђанина, против Француске, Јерменије и Данске, док га је у прекинутом дуелу са Албанијом у Хумској оставио на клупи.
Радована Ћурчића је Митар одлично познавао из младе репрезентације. У периоду кад је Ивањичанин седео на клупи Орлова сјајни нападач се још тражио па је на 10 утакмица само једном затресао мрежу.
По доласку искусног Славољуба Муслина, у квалификационом циклусу за одлазак на Светско првенство 2018. у Русији Митровић се разгоропадио. Постигао је гол на Муслиновом дебију против Кипра на пријатељском мечу у Ужицу, а са шест голова на девет утакмица дао је огроман допринос првом пласману Србије на Мондијал после осам година.
Процентуално, Александар је у репрезентацији био најефикаснији у време селекторског мандата Младена Крстајића. Учинак од 15 голова на 17 утакмица је заиста импресиван и тад је постало дефинитивно јасно да ће Митровић да постави тешко обориве рекорде. Под Крстајићевом командом Митар је постигао први гол на планетарном шампионату, у дуелу са Швајцарском (1:2).
Наставио је изврсни шпиц у истом ритму кад је на клупу Орлова сео Љубиша Тумбаковић. На 13 мечева Митровић је 11 пута затресао мрежу, мада тај период памти и по промашеном пеналу против Шкотске, у баражу за ЕП 2020, што нас је коштало учешћа на континенталном шампионату.
Кад је Драган Стојковић 21. марта 2021. дебитовао у улози селектора Србије против Републике Ирске, Митровић је због лоше форме у Фуламу, почео меч на клупи. Пикси га је увео у игру у 63. минуту при резултату 1:1, а Александар је са два гола одлучујуће допринео победи од 3:2.
Још једном кад га је Стојковић оставио на клупи у првом полувремену Митровић је био јунак. Његов антологијски гол Португалцима у 90. минуту за победу у Лисабону и пласман на СП у Катар 2022. препричаваће се још дуго.
Александар је на Мондијалу пре непуне три године био прецизан два пута (против Камеруна у ремију 3:3 и Швајцарске у поразу 1:2), али то није било довољно да Србија најзад прође групну фазу.
Са пет голова Митровић је био најзаслужнији и за пласман Орлова на Европско првенство 2024. У Немачкој, међутим, није успео да затресе мрежу на три утакмице.
Јесенас у Лиги нација (један гол) и овог месеца на почетку квалификација за Светско првенство 2026. године (три поготка Андори) Александар је показао да ће и у наредном периоду бити први шпиц Србије и највећи адут за одлазак на велика такмичења.
ИГРАО ЗА ОМЛАДИНЦЕ НЕПУНА 24 ЧАСА ПОСЛЕ ДЕБИЈА ЗА А РЕПРЕЗЕНТАЦИЈУ
Незабележен податак, заборављен од многих, да је непуна 24 сата после дебија за А репрезентацију против Белгије у Бриселу, Александар Митровић играо за нашу омладинску селекцију у квалификационом мечу вредном пласмана на Европско првенство.
Били су то његови вршњаци 1994. годишта и није желео да пропусти дуел са Швајцарском на Врачару. Србија је изгубила 0:1, али се после утакмице трећег кола са Републиком Ирском у Јакову пласирала на континенталну смотру.
Орлићи су у Литванији освојили трофеј, а Митровић је проглашен за најбољег играча турнира, уз учинак од једног гола и две асистенције.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.