Пише: Игор Колаковић
У тактичком смислу, сјајно је било што се Никола Грбић одлучио за примачки пар у којем су била браћа Ковачевић, држали су пријем, а цела екипа је показала раскошни таленат. То нарочито важи за други сет.
И у првом смо били мирни, чекали смо њихове грешке, а у том другом је до пуног изражаја дошао наш таленат, док су Американци у тражењу идеалне поставе изгубили ритам.
У трећем и четвртом периоду играло се поен за поен, а они су се одвојили у правом тренутку, након једне наше грешке и једном одбраном су направили предност и стигли до изједначења.
У петом сету Американци су изгледали импресивно у блоку, али трачак наде се појавио са изласком Сандера, Лотман није то могао да надомести, нарочито кад је дошао у прву линију.
Грбић је начинио сјајне измене, увођењем Околића на сервис, потом и Старовића на терен. Максимално смо искористили сав могући потенцијал у том тренутку. Саша је имао две сјајне контре.
Момак је скоро пет сетова седео на клупи, чекао и добио шансу, а видели сте са каквим адреналином је одиграо, са каквом снагом. Ово је победа колектива, сјајни су момци били, контролисали су игру Американаца, посебно у одбрани, а њих никако није лако блокирати.
Неће бити времена за одмор, такво је ово такмичење. Нема неке велике филозофије пред финале, пресудиће мотивација.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.