Од сиротишта до крова Европе

Магдебург је освојио трећу титулу првака Европе, а голман немачког тима Сергеј Ернандез је херој клуба, града… Осамнаест одбрана у финалу Лиге шампиона избациле су овог момка у први план и „натерале” медије да данас о њему пишу.

Познато је да је Ернандез врхунски голман, али оно што мало ко зна је животна прича овог сјајног момка која превазилази оквире спорта, јер његова судбина је веома добар материјал за филм

Имао је само три године кад су га из руског сиротишта усвојили фитнес тренери, један шпански пар који је желео дете.

–Рођен сам у Кропоткину, граду у Русији и не сећам се из тог времена ничега. Имао сам три године кад су ме усвојили Хосе Луис и Грегорија, постали су моја породица. Тада је моје срце почело да учи шпански – рекао је Сергеј Ернандез.

Њихов боравак у Русији није дуго трајао, породица је одлучила да се пресели у Данску, пошто је његов отац радио као кондициони тренер у Колдингу, једном од најбољих клуба у то време.

– Тада сам се први пут упознао са рукометом. Нисам ни сањао да ће постати моја професија, али сам се заљубио у овај спорт.

Кад је имао свега осамнаест година остао је  без највећег ослонца, оца Хосе Луиса.

– Веома тешко сам то поднео, јер све што сам данас дугујем баш њему. Показао ми је дисциплину, усадио веру, страст према спорту. Пре него што је отишао, обећао сам му да ћу успети и да ћу освојити Лигу шампиона.

Ернандез је сјајну каријеру крунисао највреднијим трофејем, а пре тога је витрине украсио пехаром Бундеслиге, Купа, Суперкупа…

– Није само реч о трофеју. Ова титула је за моју породицу, мог оца, за сваки тренутак кад сам био на ивици да одустанем.

И ништа лепше, управо је овај момак био централна фигура финала.

–Кад сам чуо сирену за крај, погледао сам горе. Знао сам да ме гледа. Све ми се остварило – закључио је Сергеј Ернандез.