Душко Вујошевић је на почетку нове сезоне 2012. године као тадашњи тренер Партизана у кошарци говорио о новим талентима користећи италијанску изреку: „Ако су руже – процветаће. Ако су коров – неће.“ Слична ситуација могла би се применити на ватерполисте Радничког у управо завршеној такмичарској години. Али не у контексту талента, већ квалитета који поседују, али који није одмах дошао до изражаја.
У јавности се чак сумњало да је дошло до засићења међу бројним олимпијским шампионима (петорица су носила капицу Шумадинаца) и да тим неће моћи да испуни очекивања. Ипак, како је сезона одмицала, тако је екипа коју води Урош Стевановић била све боља – освојена је Јадранска лига, Суперлига Србије, а играно је и финале Еврокупа, где је успешнији био Про Реко.
Захваљујући визији Југослава Васовића, подршци спонзора и људи који истински брину о ватерполу, у Крагујевцу ће и наредне сезоне становати велика имена светског ватерпола: Андрија Прлаиновић, Ангелос Влахопулос, Сава Ранђеловић, Никола Дедовић и Виктор Рашовић.
И заиста, злата у банци не фали – рачунајући само Олимпијске игре, ватерполисти Радничког, носећи капицу Делфина, освојили су укупно 15 златних медаља.
Иза Радничког је врло успешна сезона у којој су освојена два трофеја, играна три финала, од чега је једно било у Еврокупу. Колико сте задовољни урађеним?
- Морамо бити задовољни, узели смо два од три трофеја на крају сезоне. Еврокуп нам је измакао. Сматрам да смо могли и морали више и боље. Пад концентрације у четвртини и по у првој утакмици нас је коштао. Про Реко је искусна екипа. У последњих пет година играли су пет европских финала.. То треба знати одиграти – ми тек улазимо у тај ритам и надам се да смо нешто научили за будућност. Може се рећи, суштински смо задовољни, али желимо и можемо више – започиње разговор за Журнал директор Радничког Југослав Васовић.
У капици Шумадинаца било је много искусних играча, али једним делом се истакао и Валико Дадвани. Посебно у финалу Регионалне лиге, кад је понео награду МВП турнира?
- Сигурно да је Дадвани одиграо велику улогу у резултатима које смо остварили. Сама чињеница да је проглашен за најбољег играча финалног турнира Јадранске лиге, значи нешто. Морам признати, за мене то није било изненађење. Нити је он остао у клубу и био ту, зато што смо мислили да је другачије. Сматрали смо за све да су такви – да је то тај ниво. Похвалио бих целу екипу. Захвалио бих се играчима који су напустили клуб на свему што су урадили, посебно Филипу Јанковићу и Немањи Станојевићу који су са нама били јако дуго. Да сад не набрајам све који су отишли – свима велико хвала, а њима двојици посебно. Фића је био наш капитен шест година - није то била лака одлука. Идемо у том неком правцу, па да не би ни млади играчи као што су он и Немања ,,патили“, јер је питање је минута колико ће добити.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.