У сезони током које се суочио са три промене тренера, темерински ТСК је остварио циљ и изборио опстанак. Испод црвене линије на војвођанском ''Југу'', уочи баража, остало је чак пет клубова, при чему су црвено-бели победама у Старим Бановцима и Шиду, против директних конкурената, благовремено упловили у мирне воде.
Трку је почео Александар Миљковић, сидро је дигао после четири кола, стављајући тачку на други мандат. Наследио га је Небојша Филиповић, тим је предводио девет утакмица, па је у данима зимске паузе одлучио да прихвати позив Кабела и постане помоћник у стручном штабу. Одлука руководства да у тим тренуцима поверење укаже Душану Медићу, са помоћником Марком Томићем, испоставила се као одлично решење, јер посвећеним односом према раду извукао више од максимума код сваког играча који су чинили екипу са скором шест победа, четири ремија и пет пораза у пролећном делу сезоне.
У коначном збиру, ТСК је завршио на деоби 8. места са Доњим Сремом 2015, а да није било јесењих просипања бодова, лако је могао да буде део најбоље петорке.
- Темерин је постао важна тачка у мојој биографији. Пре три године радио сам у Слоги, стекао бројне пријатеље, а подједнако лепо за радити на надоградњи тренерског идентитета, било је и минулих шест месеци. ТСК је стабилан клуб, председник Никола Лазић је фудбалски човек, а цела прича је лишена притиска. Постоје реални циљеви, бодови се освајају искључиво на терену, без комбинација које би помутиле слику о вредностима у спорту којима треба сви да тежимо – каже тренер Душан Медић.
Навикнут да узима вруће кромпире, поновио је сценарио из прошле сезоне, кад је Војводину из Бачког Градишта, на војвођанском ''Северу'', усмерио ка зони комфора.
- Заслуге иду на рачун играча, без њиховог озбиљног рада и редовних долазака на тренинге, не би било ни разлога за задовољство, приликом анализе пређеног пута. Преломне тачке у борби за опстанак, биле су победе на теренима директних конкурената Дунава (2:1) и Радничког 1910 (2:0). Злата вредни бодови, којима смо практично печатирали опстанак, освојени су против Јадрана у Голубинцима – 2:0. Секунде су нас делиле од победе против Хајдука из Бешке (1:1), жао ми је због испуштене победе у темеринском дербију. Прокоцкали смо вођство од два гола разлике. Импоновала је борбеност и залагање у двобојима са Ветерником и Шумаром, на старту пролећног дела.
У клубу са поносом истичу чињеницу да скоро комплетан играчки кадар чине играчи из темеринске општине. Јово Пуповац, са капитенском траком, био је пример како се бране клупске боје, подједнако успешно пратио га је Владимир Остојић, командант одбране.
Бенедек Лахош, представља откровење на позицији левог бека, док се десни бек Петар Марковић још боље снашао као штопер. Конце на средини терена вукао је Балаж Пашка, за креације и асистенције из прекида био је задужен Милан Јовановић, а Михаило Марић је понео епитет најбољег стрелца.
Штета што је Новак Вујошевић крајем априла одлучио да напусти црвено-беле, јер је играч способан да направи разлику. Одлично су се уклопили Срђан Росић, Младен Поповић и Игор Татић, допринос је дао и Павле Јовишић, са српсколигашким искуством.
- Имали смо највећи одзив навијача као домаћини, привилегија је играти зонски ранг такмичења пред 500 гледалаца у просеку. Дефинитивно сам се уверио да у Темерину воле фудбал и драго ми је да сам опет добио прилику да радим у средини која ме је прихватила као да сам овде поникао. ''Југ'' је захтевно такмичење, најквалитетнија група Војвођанске лиге и импровизације не пију воду. Знали смо какви су нам домети, сходно томе смо се руководили кроз сваку утакмицу. Никад не причам о суђењу, али похвалио бих коректан однос арбитара. Ништа нам нису поклонили, ништа нису одузели, имали смо равноправан третман и то је било довољно да размишљамо искључиво о терену и противнику.
На затварању сезоне у Ковиљу, без скоро комплетног тима, у мечу лишеном резултатског значаја, недостајало је осам првотимаца. Шансу су добили најталентованији омладинци, који су и раније током пролећа имали шансу да омиришу барут сениорског фудбала.
- Квалитетна база у млађим категоријама је залог за будућност. Милош Мишељић, Матија Вујачић, Вукашин Кнежевић, Лука Петровић, Матија Томић, Немања Васић и Алекса Кончар, кроз наступе за први тим, добили су шансу да стекну искуство драгоцено у процесу њиховог играчког сазревања. Вељко Агић, чувар мреже, још има право наступа за омладинце, а ове сезоне је бранио 21 утакмицу у сениорској конкуренцији – истакао је Душан Медић.
Током каријере, тренирао је темеринску Слогу, Србобран, ОФК Врбас, Хајдук (Кула), Тису, Солунац Јерковић и Војводину (Бачко Градиште). У међувремену, стекао је А лиценцу УЕФА и ових дана треба да дефинише детаље око наставка сарадње са црвено-белима.
МАРИЋ ПРВИ СТРЕЛАЦ
Темеринци су међу ефикаснијим екипама у лиги. Као домаћини постигли су 24 гола, на страни један мање. Михаило Марић, искусни центарфор, са 12 голова, има улогу најбољег стрелца. Драгоцени су били његови потези у окршајима са Дунавом и Јединством из Руменке, на оба меча постигао је по два поготка. Новак Вујошевић био је стрелац седам пута, прате га капитен Јово Пуповац са шест и Милан Јовановић са пет погодака.
ОСТОЈИЋ НАЈВИШЕ НА ТЕРЕНУ
Владимир Остојић је неизоставни део одбрамбене линије. Од свих првотимаца, највише је провео минута у игри (2.301). Следе га Милан Јовановић (2.230), Јово Пуповац (1.985), Михаило Марић (1.954), Огњен Лазић (1.910), голман Вељко Агић (1.767), Новак Вујошевић (1.663), Балаж Пашка (1.618), Бенедек Лахош (1.576), Петар Марковић (1.303), Павле Јовишић (1.218), Игор Татић (1.052), Срђан Росић (955)…

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.