Висок лет Голубова

Није било рано ни уочи финалне серије КЛС-а да се анализира целокупан успех суботичког Спартака и да се Голубовима „уручи цвеће” за све постигнуто током бајковите такмичарске године.

Ипак, сада кад се и последњи звук сирене, последњe утакмице у сезони огласио, право је време за сумирање утисака...

Промовисан је Спартак претходног лета у АБА лигу, као освајач друге дивизије регионалног такмичења.

Новопечени учесник најпрестижније лиге у домаћим оквирима није више имао никаквих обавеза у КЛС до почетка плеј-офа.

Тако је дебитант на Јадрану добио прилику да се фокусира искључиво на АБА лигу и докаже региону да припада елитном друштву, најбољих тимова бивше Југославије (уз Дубаи).

Показали су изабраници Владимира Јовановића још у младим данима сезоне да имају квалитет и могу да намуче ривале далеко већег реномеа.

Многи су на путу до успеха залутали у „Дудовој шуми”, а сваким новим подвигом плаво-бели куповали су срца навијача и љубитеља кошарке широм регије.

Већ половином сезоне било је сасвим јасно да Спартак има домет за плеј-оф, што се на крају и обистинило, означивши почетак нове ере за клуб.

У дебитантској сезони пласирали су се Голубови међу осам најбољих екипа на Јадрану и тиме надмашили сва очекивања. Нестваран успех остварили су за једног дебитанта, тим скромног буџета и још скромније историје.

Кренула је ова генерација Спартака новооткривеним стазама славе, претходно непознатим кошаркашким заљубљеницима на северу Бачке.

Направио је Владимир Јовановић плаво-бели храм спорта у Суботици, у којем је сваки носећи стуб био подједнако важан. Постигао је тренер Спартака апсолутну хармонију и баланс у свлачионици, а резултат заједништва, поштовања и другарства стигао је у виду резултата.

Упркос добрим играма, нису имали Голубови снаге да савладају будућег шампиона, Партизан у четвртфиналу и тако се завршила њихова абалигашка бајка.

Већ тада било је прегршт разлога за славље, понос и срећу у редовима Суботичана, који нису ни слутили да оно најбоље тек предстоји.

Претходне две године Спартак се такмичио у лигашком делу КЛС-а и обе сезоне завршавао као другопласирани. Овог пута били су повлашћени плаво-бели и шансу за доказивање су добили у плеј-офу.

Нису срљали изабраници Владимира Јовановића, рутински савладавши квалификанта и шампиона првог дела такмичења, Вршац у четвртфиналу.

Заказали су тако Суботичани окршај са Црвеном звездом, онај који ће дати комплетну дефиницију успеха целокупне сезоне Голубова.

Приказао је Спартак у двомечу са шампионима све карактеристике гладијатора - борбеност, част, амбицију, пожртвовање, глад... Доказали су момци са севера да срце јуначко и даље вреди у спорту и да Давид увек има шансе против Голијата. Баш као и један од најлегнедарнијих гладијатора из доба старог Рима и имењак клуба, подигао је Спартак прави мали кошаркашки устанак против моћног ривала. Разбили су Немања Гордић и његови млади саиграчи црвено-белу армију у оба сусрета, тако направили један од највећих подвига у клупској историји и први пут се пласирали у борбу за трофеј државног првака.

Кад се сведу рачуни, урадио је један мали тим са севера Бачке много више него што се то од њега очекивало, а бајковиту сезону, упркос поразу од Партизана за крај, ипак, завршио уздигнуте главе.

Вратили су Владимир Јовановић и његови момци веру у спорт, да новац није све и да се трудом, радом, вером и добрим планом може до резултата и против финансијски много имућнијих ривала.

Учинили су суграђане веома поносним, али и оне неутралне навијаче задивили.

Истицао је и шеф струке плаво-белих пре и током саме финалне серије да његов понос, задовољство и вера у тим, неће јењавати, без обзира на коначан исход.

Спартак је надмашио сва очекивања, а сезона, иако завршена без трофеја може да се сматра историјском. Поставили су Голубови камен темељац, успешног абалигаша и екипе, која би у наредним годинама требало да буде учесник плеј-офа регионалног такмичења, као и да се бори за све домаће трофеје.

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ