Није било рано ни уочи финалне серије КЛС-а да се анализира целокупан успех суботичког Спартака и да се Голубовима „уручи цвеће” за све постигнуто током бајковите такмичарске године.
Ипак, сада кад се и последњи звук сирене, последњe утакмице у сезони огласио, право је време за сумирање утисака...
Промовисан је Спартак претходног лета у АБА лигу, као освајач друге дивизије регионалног такмичења.
Новопечени учесник најпрестижније лиге у домаћим оквирима није више имао никаквих обавеза у КЛС до почетка плеј-офа.
Тако је дебитант на Јадрану добио прилику да се фокусира искључиво на АБА лигу и докаже региону да припада елитном друштву, најбољих тимова бивше Југославије (уз Дубаи).
Показали су изабраници Владимира Јовановића још у младим данима сезоне да имају квалитет и могу да намуче ривале далеко већег реномеа.
Многи су на путу до успеха залутали у „Дудовој шуми”, а сваким новим подвигом плаво-бели куповали су срца навијача и љубитеља кошарке широм регије.
Већ половином сезоне било је сасвим јасно да Спартак има домет за плеј-оф, што се на крају и обистинило, означивши почетак нове ере за клуб.
У дебитантској сезони пласирали су се Голубови међу осам најбољих екипа на Јадрану и тиме надмашили сва очекивања. Нестваран успех остварили су за једног дебитанта, тим скромног буџета и још скромније историје.
Кренула је ова генерација Спартака новооткривеним стазама славе, претходно непознатим кошаркашким заљубљеницима на северу Бачке.
Направио је Владимир Јовановић плаво-бели храм спорта у Суботици, у којем је сваки носећи стуб био подједнако важан. Постигао је тренер Спартака апсолутну хармонију и баланс у свлачионици, а резултат заједништва, поштовања и другарства стигао је у виду резултата.
Упркос добрим играма, нису имали Голубови снаге да савладају будућег шампиона, Партизан у четвртфиналу и тако се завршила њихова абалигашка бајка.
Већ тада било је прегршт разлога за славље, понос и срећу у редовима Суботичана, који нису ни слутили да оно најбоље тек предстоји.
Претходне две године Спартак се такмичио у лигашком делу КЛС-а и обе сезоне завршавао као другопласирани. Овог пута били су повлашћени плаво-бели и шансу за доказивање су добили у плеј-офу.
Нису срљали изабраници Владимира Јовановића, рутински савладавши квалификанта и шампиона првог дела такмичења, Вршац у четвртфиналу.
Заказали су тако Суботичани окршај са Црвеном звездом, онај који ће дати комплетну дефиницију успеха целокупне сезоне Голубова.
Приказао је Спартак у двомечу са шампионима све карактеристике гладијатора - борбеност, част, амбицију, пожртвовање, глад... Доказали су момци са севера да срце јуначко и даље вреди у спорту и да Давид увек има шансе против Голијата. Баш као и један од најлегнедарнијих гладијатора из доба старог Рима и имењак клуба, подигао је Спартак прави мали кошаркашки устанак против моћног ривала. Разбили су Немања Гордић и његови млади саиграчи црвено-белу армију у оба сусрета, тако направили један од највећих подвига у клупској историји и први пут се пласирали у борбу за трофеј државног првака.
Кад се сведу рачуни, урадио је један мали тим са севера Бачке много више него што се то од њега очекивало, а бајковиту сезону, упркос поразу од Партизана за крај, ипак, завршио уздигнуте главе.
Вратили су Владимир Јовановић и његови момци веру у спорт, да новац није све и да се трудом, радом, вером и добрим планом може до резултата и против финансијски много имућнијих ривала.
Учинили су суграђане веома поносним, али и оне неутралне навијаче задивили.
Истицао је и шеф струке плаво-белих пре и током саме финалне серије да његов понос, задовољство и вера у тим, неће јењавати, без обзира на коначан исход.
Спартак је надмашио сва очекивања, а сезона, иако завршена без трофеја може да се сматра историјском. Поставили су Голубови камен темељац, успешног абалигаша и екипе, која би у наредним годинама требало да буде учесник плеј-офа регионалног такмичења, као и да се бори за све домаће трофеје.
ЈОВАНОВИЋ – ТРЕНЕР ГОДИНЕ
Владимир Јовановић је званично тренер сезоне у КЛС, по избору тренера учесника завршног турнира.
Шеф струке Спартака побрао је свих седам гласова стратега осталих екипа (Караичић, Никитовић, Сферопулос, Бараћ, Спасић, Оцокољић, Недовић), а једини глас који није стигао на адресу педесетдвогодишњег стручњака био је његов.
Добру основу поставио је Јовановић у Суботици, а ласкава титула најбољег тренера у земљи могла би да представља додатну мотивацију за надоградњу и евентуално, нови искорак плаво-белих наредне сезоне.
ЦЕРОВИНА ПРЕ ВАШИНГТОНА
Велика тимска награда на крају је изостала за Спартак, упркос огромном хтењу и изванредној кошарци. Ипак, индивидуална признања нису заобишла Суботицу...
Елиминацијом шампиона завредели су симпатије и дивљење јавности, али и тренера супарничких екипа, који су на крају одлучили да неки од лауреата буду управо играчи суботичке екипе...
У избору освајача награда учествовало је свих осам тренера клубова учесника завршног турнира – Богдан Караичић (Партизан), Владимир Јовановић (Спартак), Саша Никитовић (ФМП), Јанис Сферопулос (Црвена звезда), Марко Бараћ (Мега), Лазар Спасић (Вршац), Саша Оцокољић (Борац), Страјин Недовић (Златибор).
Поред награде за тренера године, које је отишла на адресу Владимира Јовановића, Голубови су добили још два велика индивидуална признања – за најбољег дефанзивца и МВП-ја.
Освојио је Стефан Момиров награду за најбоље одбрамбеног играча такмичења. Иако избор очигледно није било лак и било је више кандидата, који су заслужили признање, крило Спартака добио је три гласа, од укупно осам, док је осталих пет равномерно распоређено другим појединцима.
Много неизвесности и контроверзи изазвала је МВП награда, која је на крају завршила у рукама фантастичног Луке Церовине, момка који је Црвеној звезди дошао главе и вероватно нестварним издањем у полуфиналној серији заслужио признање за најбољег играча КЛС-а.
Освојио је двадесетпетогодишњи крилни играч три од осам гласова и тако имао по један више од Двејна Вашингтона и Балше Копривице из Партизана.
Импресиван је био и бек црно-белих, који је проглашен МВП-јем финала, али не и најкориснијим играчем доигравања.
ГРУПНА ФАЗА ЛИГЕ ШАМПИОНА НАГРАДА ЗА ОДЛИЧНУ СЕЗОНУ
Трајао је пут Спартака од нижеразредних такмичења, до КЛС-а, преко АБА лиге, све до европске позорнице свега три године.
Можда звучи невероватно, али то је реалност клуба из Суботице, оног који је у сезони 2021/22. играо у Првој мушкој лиги, другом по рангу такмичењу у Србији, а сада је и званично учеснике ФИБА Лиге шампиона.
С обзиром на то да европски представници Партизан и Црвена звезда већ годинама играју у Евролиги или Еврокупу, Србија се не котира исувише високо на клупској ФИБА ранг листи и заузима тек 16. место.
Зато и има право на само једног представника у Лиги шампиона, а претходне године је то био ФМП. Ове сезоне клуб из Железника, замениће Спартак, који је бољим резултатима на домаћој, али и регионалној позорници, у односу на Пантере, обезбедио пласман.
Претходно је још само Партизан, од српских клубова учествовао у том такмичењу у сезони 2016/17.
Спартак се нашао на листи 28 екипа, квалификованих на основу коефицијента, док је Берлинска Алба добила „вајлд кард” позивницу.
Да комплетирају списак учесника бориће се још 24 екипе у квалификацијама, од којих ће само три изборити учешће.
Велика је част и прилика за младу екипу Спартака да учествује у европском такмичењу и то би могло да представља додатни мотив и шансу за напредак плаво-белих у наредним сезонама.
Поред Суботичана од нама занимљивих екипа из региона у Лиги Шампиона учествоваће и Игокеа, док су у квалификацијама још и тим Трепче из тзв. Републике Косова, македонски Пелистер и бугарски Рилски.
Квалификације су од 23. до 28. септембра, а групна фаза почиње седмог октобра.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
