ВРЕМЕПЛОВ – Благојевић: Гол против Јене – печат каријере!

Рођен је на Мајевици,у Лопарама 10. априла 1955,  афирмисао се у тузланској Слободи, Цвијетин Благојевић најбоље игре пружао је у Црвеној звезди. Доста успеха имао је и у Грчкој.

- Имао сам три месеца кад су ми родитељи доселили у Тузлу, тако да сам практично Тузлак. У граду соли сам кренуо у школу. Фудбал смо играли у школском дворишту и на улици. Једног дана, нас неколико дечака отишли смо на пробу код легендарног Браце Беванде. Једини сам ја прошао из те групе - присећа се Цвијетин Благојевић.

Још су у свежим сећањима његове утакмице за Слободу, а имала је сјајан тим.

- Јако тешко је било из млађих селекција ући у први тим. Имао сам несрећу што одмах са 18 година за сениоре. На десном крилу играо је Месуд Налић, једна од легенди Слободе. Касније сам се усталио, искористио шансу и оправдао сам очекивања људи из Слободе и фудбалске јавности у Тузли.

Партизан му је, причало се, нудио много више новаца од Црвене звезде. Он је изабрао најтрофејнији клуб. Причало се да се због такве одлуке заувек поздравио са репрезентацијом Југославије.

- Као дете био сам звездаш. Сви ми који смо играли по прволигашким клубовима представљали смо се као навијачи Звезде или Партизана, Динама или Хајдука. Кад ме је Драган Џајић позвао дилеме није било, лако сам се определио за Црвену звезду. У данашњим временима кад је новац мерило свега, можда бих поступио другачије.

Са Звездом је догурао до финала Купа УЕФА у сезони 1978/79, мало је недостајало да освоји важан трофеј, није дао судија Микелоти из Италије.

- Била је то моја прва сезона на Маракани. Одмах сам се усталио у стартни састав, а уврштен сам међу четири најбоља играча у Европи, односно првим везним. Да ли је требало да освојимо најмасовније европско такмичење, то је сада нека друга прича којој се крај не назире.

Гол Арсеналу у Београду, па Спортингу у Хихону или уместност против Карл Цајс Јене и гол са скоро средине терена, све су то драгоцености.

- Голови су тада били значајни, против Арсенала и у Хихону. То нас је водило даље, да дођемо до завршнице такмичења. Међутим, гол против Карл Цајс Јене је моја лична карта. Новинари који су се бавили истраживањима истакли су да до тада такав погодак није виђен. Покушао је славни Пеле, али није успео. Тај гол је остао и у сећањима навијача. Данас кад ме сретну, одмах ми захваљују на томе. Сада је другачије. Лопте су лакше, други је начин игре, голмани излазе из шеснаестерца. Мени је тај гол највећа драгоценост каријере, њен печат.

Благојевић је одиграо шест вечитих дербија, остварио је три победе, реми и два пораза.

- Још као играч Слободе с нестрпљењем сам чекао да гледам утакмице Партизана и Црвене звезде. Касније сам доживео да будем актер светковине. Посебан је осећај. Нешто што се тада ценило, ценио се однос према фудбалу, начин игре. Данас је све другачије. У моје време били смо апсолутно бољи од највећег ривала и спортског пријатеља.

Цвијетин је освојио три титуле са Звездом, један куп са Београђанима, довољно да изврши селекцију – најдражи трофеј?!

- Сви трофеји драги су ми на свој начин. Успех у првој сезони ми је највише прирастао за срце. Међутим, сваки од успеха има своју вредност и драг ми је на посебан начин.

По завршетку играчке каријере посветио се тренерском позиву. Водио је Железник, Козару из Градишке, Раднички из Обреновца, омладинце Црвене звезде, Раднички из Пирота, Радник из Сурдулице и Дрину из Зворника.

- Председник Козаре, др Славко Дуњић, позвао ме је након што је клуб изборио опстанак у Првој лиги РС. Прихватио сам и само смо једног новог играча ангажовали. Остварили смо добре резултате, али то у српским медијима није адекватно испраћено, као ни у БиХ. Са Козаром сам изборио пласман у Премијер лигу. У финалу Купа Републике Српске изгубили смо од првака Леотара. Радника из Сурдулице се борио се за опстанак, ја сам га увео у Прву лигу. Кад сам дошао у Дрину из Зворника на полусезони заостајала је 18 бодова и мало је недостајало да останемо у лиги.