Многе екипе Старог континента једноставно живе од непресушног извора капитала, доводе најбоље играче и резултате праве искључиво формирањем тима од проверених и изразито квалитетних појединаца.
Они други, нешто мањих амбиција и знатно мање куповне моћи, неретко се окрећу младим талентима које покушавају да развију, учине бољим, усаврше и на крају продају, како би остварили финансијску добит и наставили да опстају.
Ипак, у последње време све више младих талената одлучује се да срећу потражи „преко баре”, у НЦАА лиги, односно колеџ кошарци. Раније такве могућности нису биле исувише примамљиве, стипендије су биле довољне тек да покрију животне трошкове и омогуће образовање.
Уз раст популарности, гледаности и важности такмичења, колеџ играчи постали су плаћени професионалци, а највећи таленти добијају за европске услове баснословне цифре и универзитети широм Северне Америке се боре ко ће да понуди највише и приволи младе звезде у своје редове.
У мору домаћих, атлетски и физички доминантних проспеката, на први поглед много атрактивнијих од „аутсајдера” из Европе, један колеџ тим окренуо се балканским снагама.
Како је Чикаго „други највећи српски град”, са око пола милиона Срба, помало симболично управо је реч о Универзитету Илиној, који припада административној области тог града.
Искусни амерички стручњак, Бред Андервуд је, у намери да нападне титулу намењену најбољем колеџ тиму у САД, оформио петорку играча из бивше Југославије. Наранџасти дрес наредне сезоне носиће доскорашњи ас Меге, Михаило Петровић, син легендарног српског шутера Предрага Стојаковића, Андреј, браћа из Хрватске Звонимир и Томислав Ивишић, као и Црногорац и доскорашњи играч СЦ Дербија Давид Мирковић.
Андервуд је овог викенда био предавач на тренерској клиници „Душан Ивковић“ у Београду.
Током боравка у главном граду Србије, амерички стручњак је на паркету Пионира у разговору за „Журнал“ поделио утиске о српској кошарци, њеном потенцијалу и талентима, који долазе са ових простора.
- Србија представља паметан бренд кошарке у сваком смислу те речи. Одлични играчи, одлични тренери, сјајна организација и разумевање игре. Вештине које српски играчи и генерално деца на овим просторима стекну у раној доби су тачно оно што је нама потребно и што тражимо на Универзитету Илиној. Србија је заиста земља кошарке – констатовао је Андервуд.
Присетио се шездесетједногодишњи стратег и како је дошло до договора са балканском петорком…
- Мало је рећи да смо их одабрали. Борили смо се свим силама да их доведемо у Чикаго, на наш универзитет. Гледали смо много снимака, изучавали њихову игру, кретњу, кошаркашку интелигенцију и закључили да је то управо оно што нам је потребно. Основа какву поседују је најбоља на свету и то је вероватно продукт ваше школе кошарке и рада од малена. Веома смо срећни и узбуђени што имамо те момке у екипи и захвални смо што су желели да дођу баш код нас – тврди тренер Илиноја.
Објаснио је детаљно Андервуд и шта очекује новопридошле момке у колеџ кошарци.
- Имаће добру прилику да сазру као играчи, али и као људи. Играћемо сваку утакмицу против НБА потенцијала и момака који ће неминовно да буду део најбоље лиге света у наредним годинама. Покушаћемо да их физички доведемо до нивоа, да буду спремни за НБА. Зато је колеџ кошарка веома важна спона између средњошколаца и професионалаца. Овде ће моћи да се афирмишу као играчи, али и унапреде тела до нивоа неопходног за играње 82 утакмице у сезони – објашњава Американац значај универзитетске кошарке.
Екипа из Чикага ове сезоне заустављена је у другој рунди у плеј-офу, поразом од легендарног Кентакија, али шеф струке Илиноја верује да балканска основа екипи може да дода оно што јој је недостајало да нападне и највишу степеницу подијума.
- Циљ за наредну годину је свакако титула јер имамо квалитета за тако нешто. Знамо шта нам је неопходно. То су транзиција, много шутева, пре свега за три поена, али и скок. Оформили смо тим који може да ради све те ствари на високом нивоу, а момци са Балкана свакако су велики део тога – закључио је Андервуд.
Предсезона за колеџ екипе почиње трећег новембра, а лигашки део у последњим данима децембра и траје до седмог марта. Плеј-оф се обично завршава у другој половини априла, кад ћемо са сигурношћу знати да ли је Андервуд са групом дечака из бивше Југославије успео да оствари зацртане циљеве.
ПЕТРОВИЋ У ВЕЛИКОЈ ПРЕДНОСТИ
Доскорашњи плејмејкер Меге, Михаило Петровић велико је појачање за тренера Андервуда. Искусни амерички стручњак сматра да би Петровић могао да буде кључ успеха његове екипе.
- Михаило је у великој предности као професионалац. Иако млад, старији је од већине средњошколаца и колеџ играча. Иза себе има три професионалне сезоне, где је играо против ривала сличног, ако не и већег квалитета, него ових у колеџ кошарци. Снажан је, развијен и тактички поткован. Да га унапредимо и усавршимо изискиваће знатно мање рада, него са играчима који долазе из средње школе или са других универзитета – објаснио је Андервуд.
Петровић је претходне сезоне у Меги просечно бележио 14,3 поена, уз 7,3 асистенције и тако био један од најважнијих шрафова у екипи Марка Бараћа и међу најзаслужнијима за пласман Ружичастих у плеј-оф АБА лиге.
ОБОЖАВАМ ЕВРОЛИГУ, МНОГО САМ НАУЧИО ОД ЕВРОПСКИХ ТРЕНЕРА
Бред Андервуд није само велики љубитељ европских играча, већи и целокупне кошарке каква се игра на Старом континенту. Американац по правилу не пропушта да одгледа макар неколико утакмица Евролиге недељно, а тврди да је много тога и научио и преузео од колега с друге стране океана.
- Обожавам да гледам Евролигу. То је изразито лепа и квалитетна кошарка. Не могу сада да одаберем један тим који ми је омиљени или најдражи у навијачком смислу, али ове сезоне сам највише волео да гледам Париз. Играо је брзу кошарку на велики број шутева, напада и скокова. То је наш стил, тако и ми желимо да играмо и можемо да применимо много тога што су радили у Евролиги претходне сезоне. Волим да погледам и грчке тимове Олимпијакос и Панатианикос јер одишу квалитетом и може доста од њих да се научи, али наравно да сам пратио и српске клубове попут Црвене звезде, Меге и Партизана…
ПОЛАГАЊЕ, ШУТ ЗА ТРИ И СЛОБОДНА БАЦАЊА
Тема америчког стручњака на клиници „Душан Ивковић“ била је транзициона игра и контранапад. Посветио се Андервуд офанзиви, какву игра његова екипа, а један од занимљивијих детаља био је да је играчима забрањено да шутирају са полудистанце, или за два уопште, уколико у питању није полагање.
- Ако играте у мом тиму и шутнете са полудистанце, ваша задњица готово сигурно иде на клупу. Једино што вас може спасити су проблеми са фауловима, повреде и слично, па да не могу да вас заменим. Шут за два је у потпуности превазиђен и једини валидан вид таквог шута је директно под кошем, односно полагање или закуцавање. Све остало није допуштено. Разлике у процентима су исувише мале да би узимали шутеве који вреде поен мање. Стратегија којом се водим јесте што више шутева за три и скокова у нападу, као и слободних бацања. Данас је уметност изборити фаул и играчи који шутирају доста пенала увек су добри за екипу. То је рецептура ефикасне и нападачке кошарке – објаснио је Андервуд.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
