До пре неколико година, Тамаш Шлејхер из Кањиже био је успешан рвач грчко-римским стилом, у бојама Потисја и репрезентативним селекцијама Србије и Мађарске, али струњачу је заменио фудбалским тереном и постао врстан голгетер и жестоко решетеа мреже. Протекле сезоне са 27 голова био је најбољи стрелац Потиске лиге!
Отац Ласло Шлејхер био је успешан рвач Потисја, репрезентативац и првак бивше Југославије, па је било нормално, а некако се и подразумевало да Тамаш настави породичну традицију. Рвањем је почео да се бави као шестогодишњак, али после три године је одустао, играо фудбал у млађим селекцијама кањишког Потисја, па се на струњачу вратио са 15 година.
У категоријама до 82 и 87 килограма постизао је успехе на домаћим такмичењима, али и на међународној сцени. Окитио се титулом сениорског првака Србије, са Медитеранских игара има злато и бронзу. Проглашаван је и за спортисту године општине Кањижа. Био је репрезентативац Србије и Мађарске у рвању, али кад је са 27 година пожелео да се из Мађарске врати у репрезентацију Србије, прописи рвачке федерације то нису дозволили, па је тако било суђено да остави струњачу.
- Још док сам био репрезентативац у рвању. у паузи припрема, другари са којима сам играо фудбал питали су ме да ли желим да се опробам и на великом терену. Физички сам био спреман и кад сам имао времена у паузама између припрема и такмичења у рвању одлазио сам да играм фудбал за Хајдук из Подлокања. И за Хајдук сам постигао много голова. Признајем да нисам велики техничар и немам превише фудбалског знања, али снажан сам и кондиционо увек спреман и имам вољу и жељу за надигравањем. Играм у шпицу и чим се укаже прилика имам храбрости да се одлучим за шут. Моја боља физичка спремност у односу на противничке играче показује се као предност – каже Шлејхер.
Кад се екипа Хајдука из Подлокања распала и одустала од такмичења, заједно са осталим играчима из Кањиже и Зимоњић, дошао је у Потисје.
– Кренуло ме, давао са голове у серијама и, што је најважније, Потисје је сада окупило добру екипу. Председник Далибор Црквењаков и тренер Мирослав Оњин држе нас на окупу, воде рачуна о свему. Аматери смо, али према обавезама у клубу односимо се професионално, завршили смо на четвром месту. Имам 31 годину и док осећам да могу остаћу да играм, вољу имам, а видећу колико ће то да потраје. Протекле сезоне у Потиској лиги Бачка из Мола имала је најбољу екипу и заслужено је првак. Потисје је ту, уз Славију из Банатског Аранђелова и Хоргош, у врху, а следеће сезоне даћемо све од себе да будемо први и изборимо пласман у Суботичку подручну лигу – очекивања су Тамаша Шлејхера.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
