Милош Крстић је интересантна личност, саобраћајни инжењер и фудбалер, с могућношћу да се похвали да је играо у клубовима од Супер до Пете лиге.
Каријеру је започео у Приштини, доласком 2001. у Београд фудбалска прича креће у озбиљнијем правцу. Носио је дрес Балкана из Миријева, као штопер и капитен суперлигаша Радника у Сурдулице на терену је био сталожен, увек задужен да чува најопаснијег играча ривала, много пута излазећи као победник. И са Чачанима, као и Борчанима, играо је Супер лигу - веома успешно. Био је и члан ОФК Младеновца и Колубаре, осетио и међународну у Саудијској Арабији и на Филипинима.
- Све се може кад се хоће, поред тога што сам неизмерно волео лопту успешно сам студирао и данас радим као саобраћајни инжењер. Волео сам, наравно, да постанем фудбалер, што ми је, временом, успело. Био сам капитен Радника и у Сурдулици провео лепе тренутке, у Борчи и Чачку, такође. Носио сам и прволигашки дрес ОФК Младеновца и учествовао у великим успесима Колубаре. Опробао сам се и на ино сцени, потом, играо и у екипама из Пете лиге. Истичем и тај део каријере, јер сам и у тим колективима оставио траг и стекао велики број истинских пријатеља за сва времена - речи су Милоша Крстића, интелектуалца у копачкама.
Проверени дефанзивац, између осталих, играо је и за Мишар, да би пре три године дошао у Вранић и, како рече, после неколико стотина утакмица и са 37 година „доста му је фудбала и трчања за лоптом”.
- Веома сам поносан на каријеру: после 19 година сениорског фудбала и небројено мечева донео сам одлуку да се опростим у дресу Вранића. Три сезоне у тиму са Ибарске магистрале биле су сјајне - прелепо и незаборавно, упознао сам много нових људи и пријатеља. Велико искуство и богатство.
Крстић не може још да поверује да Вранић у недавно завршеној сезони није успео да избори пласман у виши ранг:
- Победиш првака Бељину на њиховом и свом терену и не успеш да се у години јубилеја, пола века клуба, домогнеш жељеног циља – Београдске зоне?! Велика штета! Неуспех боли, кикс је био што смо у првом делу првенства пет пута ремизирали, пролетос против Дунавца исто, напомене – подбацили смо у баражу са Синђелићем. Вранић има фантастичне услове, добро руководство и навијаче, верујем да ће клуб, ипак, да постане зонаш.
Искусни штопер ће да предводи Вранић још на августовском турниру и...
- Ето, дошло је време да се опростим од лопте... Велики сам емотивац, шта да се ради, такав је живот – закључује, уз уздах, Милош Крстић.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.