Стало срце чаробњака

На Новом гробљу у Ђурђевом граду, на вечни починак испраћен је Драган Младеновић Гроцка (75), један од најбољих фудбалера у историји смедеревског фудбала. Враћајући се са мора, са породицом је свратио на Златибор с намером да се одмори и погледа неку од утакмица. На трибини стадиона Швајцарија, без најаве му је изненада позлило и лекари су могли само да констатују тренутну смрт.

Последњем испраћају својевремено фудбалског чаробњака Металурга, претече Смедерева 1924, поред породице и рођака, присуствовао је и велики број пријатеља из света спорта, међу њима и делегација Оклопника коју је предводио Саша Бранежац, директор прволигаша. Био је члан чувене генерације Металурга коју су чинили Дранге, Брка, Фрга, Гелезан, Бобан, Таса, Гаги, Митошевић...

Популарни Гроле је поред осталих био и члан Радника из Смедеревске Паланке, а изједначујућим голом у баражу против Графичара и реализацијом 28. пенала, одвео је радиначки Млади радник 1986. године у Српску лигу.

Чувеним дриблизима изазивао је одушевљење у гледалишту и противнике доводио до очаја, а после завршетка каријере посветио се тренерском послу. Годинама је велико фудбалско знање преносио на млађе категорије смедеревских Оклопника, а поред тога остварио се и као тренер сениора комшијског Железничара, радиначког Младог радника, Сељака из Михајловца и других клубова.

Широку спортску лепезу допунио је и као професионални гњурац, а касније практично до последњих дана и као боћар, чиме је потврдио да је био истински лик свесрдног спортисте.

Важио је за човека којег су сви знали и волели. Био је Гроцка из краја, Гроцка са осмехом, Гроле који никада није прошао улицом, а да неког није поздравио.

Његово спортско такмичарско срце никада није стајало, све до оног тренутка кад је изненада и без упозорења престало да куца. Као ретко ко, са великом скромношћу је умео да побеђује, али и више него достојанствено да губи.

Због свега тога заувек ће се памтити његов осмех, снага и ведрина духа, једног великог спортисте Смедерева.