Бонд девојка међу судијама

У свету у којем се тениска светла рефлектора углавном усмеравају на асове са рекетима, једна жена из Србије успела је да се попне до врха. Не по поенима и титулама, већ по нечему што је једнако важно: непристрасност, ауторитет и стручност. Маријана Вељовић постала је синоним за врхунску судијску елеганцију и одлучност.

Рођена 24. јануара 1987. у Крагујевцу, Вељовићева је професионални пут почела скромно, са великим сновима и огромном посвећеношћу, као локални линијски судија. Није ни слутила да ће једног дана седети у судијској столици на финалима највећих тениских турнира на свету. Већ 2008. истакла се као најбоља полазница судијске школе у Београду, потом је корак по корак, без прескакања степеника, градила пут до највишег светског ранга. Упорност, знање и природни осећај за правду довели су је до врха сложене судијске хијерархије – статуса судије са златним беџом, највишег могућег ранга додељује Међународна тениска федерација. Тај статус доноси огромну част, али и одговорност, јер само малобројни из целог света заузимају ову позицију – 19 мушкараца и 10 жена.

Успон је био постепен, али сигуран. После бројних ИТФ и Челинџер турнира, убрзо је почела да суди мечеве на АТП и ВТА туру. Тениски свет постао је свестан присуства Шумадинке 2015, али прави пробој догодио се на Отвореном првенству Аустралије 2020. у мечу између Серене Вилијамс и Ванг Ћанг, кад је чврст став Српкиње у ситуацији са Американком изазвао огромну пажњу. Упркос притиску, Маријана је остала смирена, принципијелна и професионална, што јој је донело поштовање и од играча и од публике. Осим тога, на истом турниру пажњу јавности скренула је и у четвртфиналном мечу између Роџера Федерера и Тениса Сандгрена, у којем је Швајцарац добио опомену због псовке. Иако је Федерер легенда спорта, Маријана није поклекла пред његовим ауторитетом, показала је хладну главу и чврстину која се од врхунског судије и очекује. Многи су тад рекли да је она победница меча.

Маријана Вељовић може се похвалити импресивним низом великих дуела које је судила на најпрестижнијим светским турнирима. У Мелбурну 2018. била је задужена за женско финале између Каролине Возњацки и Симоне Халеп. На Вимблдону 2019. судила је финале поменуте Румунке и Серене Вилијамс, две године касније била је арбитар у полуфиналном окршају Ешли Барти и Анђелик Кербер. На Отвореном првенству Америке 2021. такође је имала кључну улогу кад је судила финале између две младе тенисерке – Еме Радукану и Лејле Фернандез. Годину дана касније делила је правду у женском финалу Отвореног првенства Аустралије између Ешли Барти и Данијеле Колинс.

Маријанино присуство било је значајно и у тимским такмичењима. У Фед купу, данас познатом као Били Џин Кинг куп, 2019. била је ангажована као судија у финалном мечу, док је у Дејвис купу 2018. обављала дужност главног судије на сусрету између Марина Чилића и Жо-Вилфрида Цонге. Осим тога, на Ролан Гаросу 2025. добила је прилику да суди у женском финалу између Арине Сабаленке и Коко Гоф, а такође и на Вимблдону у полуфиналном мечу Карлоса Алкараса и Тејлора Фрица.

На основу тих достигнућа, Маријана Вељовић је исписала историју као једна од ретких особа која је судила финала сва четири грен слем турнира у женској конкуренцији, чиме се сврстала међу апсолутну елиту светског тениса, без рекета у руци, али са ауторитетом који се не оспорава.

Крагујевчанка се често истиче и по свом стилу – беспрекорној униформи, зализаној фризури и самоувереном држању које постаје заштитни знак њеног појављивања на терену. Многи је називају „Бонд девојком међу судијама“ због препознатљиве елеганције и мирноће чак и у најнапетијим тренуцима.

Маријана Вељовић представља изванредан пример како дисциплинован рад, сталан развој и храброст, судити фер без компромиса, могу довести до врха. Пут од локалне полазнице до златног беџа не само да инспирише жене у спорту, већ потврђује да ако сте најбољи – добићете прилику, без обзира на пол.