Хаос од правила

Правила постоје да би се поштовала и тиме успоставио ред у некој области живота. Али шта кад она уместо тога унесу хаос?

То питање намеће се после троскока на недавно завршеном Првенству Европе за млађе сениоре у Бергену (Норвешка). Стицајем околности главни актер је био наш представник Никола Илић, мада је могао било ко други да се нађе у његовој ситуацији.

Србин је у квалификацијама био 13. и није ушао у финале, међу 12 најбољих. Потом су двојица ривала дисквалификована и Никола се ипак нашао у елити као 11.

У борби за медаље после три серије био је девети. Дакле, није прошао у такозвано велико финале, међу осам, чиме би стекао право на додатна три покушаја. Онда су судије још двојицу дисквалификовале. Илић се тако у резултатима нашао на седмом месту са само три скока?! Ко је пратио такмичење посредством резултата, а не на лицу места, помислио је неминовно да је највероватније у питању грешка у резултатима. Како је могуће да се после три покушаја неко пласира на позицију где могу само они који скачу шест пута? Није писало ни да се, на пример, повредио па није скакао даље, или да је три пута преступио.

Проверили смо с атлетским судијама о чему је реч. Како смо сазнали, разлог за уклањање четворице такмичара (по два у квалификацијама и финалу), јесте неисправна опрема, конкретно спринтерице које нису на листи дозвољених од стране Светске атлетике. Све је било по правилима. Новим. Овогодишњим. Она, као што видимо, могу да наруше старија, већ постојећа. Косе се с њима.

Раније су у такозваној кол-рум, атлетске судије, познаваоци правила, поред осталог контролисале опрему такмичара непосредно пред излазак на борилиште. Сад то више не чине?! Разлог је то што има у неким дисциплинама превише атлетичара. Морали би да дођу много раније па би загревање изгубило смисао. Као да до сад није било тако.

Овако се пружа прилика за малверзације, јер шта ако неко, ко се такмичио у непрописној опреми, не буде накнадно проверен? Контрола уследи само по пријави, као за допинг. Неко ће до успеха на превару, случајно или намерно.

Треба рећи да се свих 15 српских представника такмичило у прописаној опреми. Колико би нам тек све засметало да није ишло нашем представнику у корист?

Нека од измењених правила, које је већ спровела садашња бирократија Светске атлетике, кровне организације чије одлуке ове врсте морају сви да поштују, створила су само проблеме. Морала би, попут овог, што пре да буду бар дорађена, ако не и промењена.