Као што је у четвртак на европском дебију било много разлога за жалопојке што меч није завршен нерешено, а требало је, тако их је у Крушевцу било још више што и преостала два бода нису отишла за Нови Пазар. Били су играчи у плавим дресовима ближи победи, али и бод у тренутним околностима има велику вредност. Можда и важније од ремија је начин на који је екипа премостила несрећан крај меча са Јагјелоњом. У само четири дана на европској и домаћој позорници виђен је тим који, што одавно није фраза, било да је домаћин или гост игра на исти начин. Гол се тражи у свим периодима игре, у финишима посебно. Није га у оба дуела тог периода било, али намера да се постигне довољна је да се оптимистично гледа на још једну сезону.
Нови Пазар је у утакмици какве враћају веру у домаћи фудбал показао да има индивидуални квалитет који се не оличава само у Адему Љајићу, што би врло скоро могло да се преточи и у тимски. Наравно, са Љајићем и без њега Нови Пазар никад неће бити исти. Само 13 минута, што се поклапа са његовим уласком на терен почетком другог полувремена, било је довољно да се два пута затресе мреже Крушевљана. У првих 45 минута нападачки део тима као да није ни постојао. То не значи да није било офанзивних покушаја. Било их је, али сви у продукцији Немање Милетића и нарочито Михајла Петковића. Од Оморегбеа и Маликинушића се очекивала убојитост, а добила се инертност. У других 45 минута уз Љајића, Самсон Иједе и Абдулсамед Абдулахи донели су конкретност. Кад се све коцкице ускоро сложе могао би Гаћиновић да се нађе на слатким мукама, што никад није лоше кад су циљеви велики. С друге стране, видљиво је да одбрана од противничких прекида скоро да није ни постојала. Скок игра у дефанзиви је проблем. Много је да два пута исти играч, без обзира на квалитет који Ђековић неспорно има, на исти начин погоди мрежу.
Михајло Петковић је само наставио тамо где је стао у последњих 16 јако упечатљивих минута дуела са Јагјелоњом. Жар који је тада унео у игру само је распирио у Крушевцу. Приметно је да на почетку сезоне гледамо другачијег Петковића. Смелији је, играчки дрчнији и много директнији.
- На свакој утакмици идемо на победу, тако да бод не може да нас задовољи – каже у првој реченици не тако давно велика нада Партизана. - Напретку свака част на доброј игри. Надам се да би у оваквом тиму Новог Пазара ово могла да буде прекретница у мојој каријери. Сигуран сам да ћу тек сада још више напредовати. То је и зато што се као и приликом првог боравак овде јако добро осећам. Само да направимо добар резултат у Пољској. Можемо, прва утакмица ми даје за право да тако мислим.
Петковић под Багдалом од првог минута није се устручавао да и најмањи празан простор који му се укаже искористи да опроба добро познати шут. Од шест Пазарових удараца ка голу у првом делу утакмице три су била његова, од тога два изузетна. Показаће се да је то био само увод у оно што ће се десити у наставку. Диван пријем и сјајно погођена лопта за ефектан и у том тренутку изједначујући гол измамили су осмех на Петковићевом лицу, не и прославу гола на еуфоричан начин. Разумљиво, не би било ни коректно према клубу из којег је овог лета стигао у Нови Пазар. Био је то трећи његов погодак у плавом дресу, два је постигао приликом првог боравка у сезони 2023/24. Истовремено, Петковић је тако после готово годину дана постигао гол у Супер лиги, толико је прошло од последњег датог Војводини у дресу Напретка.
- Гол је леп, драг ми је и доноси самопоуздање. Него, нисам од оних који само размишљају о головима. Знам да они и добри потези не долазе тек тако већ као плод трчања, одговорности и многих других сегмената. У овом мечу свега тога је било.
Иако још увек млад може се рећи да има континуитет присуства на суперлигашкој сцени где га и даље највише препознају по голу у Ивањици на дебију за Партизан. Било је то пре три године, у недељу у Крушевцу погодио је на сличан начин.
- Тај гол Јавору у црно–белом дресу је нешто посебно. Ни са једним другим не може да се пореди. Још кад се сетим шта се све дешавало у том периоду убедљиво је најдражи – нема дилему Петковић.
ТРОЈИЦА БОНУСА
Правилник Супер лиге каже да утакмицу морају почети и завршити најмање два играча рођена 2004. или млађа. Владимир Гаћиновић тога мора да се држи, али за правило које ретко ко воли, он уопште не мари. Да не играју године играча већ играч показао је тиме што је у стартној једанаесторици нашао место за тројицу бонуса – Семира Алића (21), Михајла Петковића (21) и Ахмеда Хаџимујовића (17). Кад би у ову „обавезу” улазили и странци било би их четворица са Џулијусом Опаром (20). У другом полувремену на терену се нашао и Скима Тогбе (19).
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
