Све је изгледало бајковито после нестварног издања јуниорске репрезентације Србије у последњем колу Ц групе Евробаскета, кад су разбијени вршњаци из Северне Макeдоније.
Била је распуцана чета Саше Никитовића, играла на нестварно високом нивоу, као да није ни знала за промашај или неуспешну одбрану. Резултовало је то убедљивом победом 89:59, која је дала за право српским навијачима, али и дечацима на терену да сањају европско злато.
У истом ритму одиграли су и отварању нокаут фазе, доминантном победом над Белгијанцима 106:36.
Превисоко су полетели Орлићи, исувише близу Сунцу, опекли се и изгубили крила, а приземљење је стигло врло брзо у сусрету са Италијом. Нису била српски дечаци пандан Азурима у четвртфиналу и слабим учинком у свему у чему су претходно бриљирали, елиминисани су из борбе за медаље и то убедљиво (66:95), а турнир ће наставити кроз доигравање од пете до осме позиције данас (16)против Турске.
Више од неуспеха боли начин на који је Србија изгубила утакмицу и то од ривала који би барем на папиру требало да буде слабији.
Поклекли су можда и под притиском изабраници Саше Никитовића, јер се заиста много очекивало од ове генерације и то у Београду пред домаћом публиком.
Лоша ситуација на претходним турнирима млађих категорије ставила је огромно бреме на њихова плећа да оправдају чињеницу да долазе из земља кошарке и после већ неколико неуспешних првенстава Европе и света овог лета, коначно донесу медаљу.
Највише су подбацили они од којих се највише очекивало. Огњен Срзентић већ је увелико познат као један од најталентованијих младих играча на Старом континенту и као проспект коме се предвиђа светла будућност. Ипак, најискуснији међу Орлићима није успео да пронађе праву шутерску форму, трема и притисак учинили су своје и нисмо видели правог Срзентића.
Испод уобичајеног нивоа одиграо је и шампион Србије, Ђорђе Шекуларац, који се само неколико недеља раније лавовски борио против одраслих момака и сурових професионалаца и то веома успешно, помогавши Партизану да дође до титуле у Суперлиги КЛС. Тек назнаке његовог потенцијала видели смо у тешком поразу од Италијана у четвртфиналу, кад је погађао тројке, хватао скокове и крао лопте, док су саиграчи само немо посматрали. Ипак, било је то исувише мало, исувише касно од најбољих играча који нису успели да се издигну изнад ситуације и изнесу највећи део терета.
Не би било фер ни свалити сву кривицу на неколико играча и то оних са највећом одговорношћу... Против Италијана нико ништа није могао да погоди. Рекли би заљубљеници у кошарку да је против Белгијанаца ушло све што није против Италијана и да су се на претходном мечу Орлићи испуцали за оба...
Лоше утакмице се догађају, а ова се само догодила у баш незгодном тренутку, не само за ову групу момака, већ и за целокупну кошарку у млађим категоријама.
Не вреди плакати за просутим млеком, Никитовићу и његовим изабраницима следи разигравање од петог до осмог места.
Биће неопходно да се екипа психо-физички опорави после тешког пораза и смогне снаге да одигра за част. Неће Орлићи умногоме да поправе горак утисак освајањем петог места, али би још једним поразом могли додатно да га покваре. Зато ће бити врло важно да се Србија као домаћин, макар часно и победама опрости од Евробаскета.
БАЧКО И ЛУЧИЋ МЕЂУ НАЈБОЉИМА
Много тога променило се у односу на групну фазу Евробаскета за играче до 18 година. Имала је Србија на претходном пресеку стања неколико појединаца, који су били међу три најбоља у одређеним сегментима игре, а такав статус задржао је једино Павле Бачко.
Центар Орлића је био међу најбољим тројкашима турнира, али је изгубио место међу топ 3, са 45 одсто завршивши на 11. позицији. Ипак, Нови Јокић, како му тепају навијачи појавио се на новој листи три најбоља и то у укупном проценту шута. Бачко је са 62 одсто из игре трећи најефикаснији играч турнира, али на много већем узорку од оних који су испред њега.
Поред фантастичног центра, на листама најбољих прикључио се плејмејкер Црвене звезде, Андреј Лучић. Млади организатор игре заменио је Бачка на списку најбољих тројкаша досадашњег тока турнира и то као први са невероватних 67 одсто успешности изван линије 6,75.
Лучић је, такође други најбољи играч турнира у параметру „однос изгубљених лопти и асистенција”, где му је учинак 8,00.
Момци који су се раније појављивали на листама најбољих попут Петра Радовића, Стефана Исаиловића и Петра Остојића нешто слабијим издањима изгубили су место међу елитом.
ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
