Такозвана „Ростерманија” односно трка за променама и побољшањем тима кроз довођење појачања, код елитних европских екипа увелико је у току. Наоружавају се добро припадници континенталне елите пред поново никад уједначенију и тежу евролигашку сезону. Тржиште слободних играча све је мање, нарочито у односу на то каква је ситуација била претходних година. Зато су се чак и оне најбогатије екипе окренуле „отпацима” из НБА и развојне Џи лиге, што је раније био ризик какав су само тимови мањег реномеа морали да предузимају. Сада сви помно прате и чекају такозване „НБА катове” како би видели који су играчи „одбачени”, а чинили би добру опцију за баш њихову екипу.
Велико евролигашко море доступних талената готово је у потпуности пресушило. У њему је остала тек по нека ситна риба, евентуално старије звери, на измаку снага или млади потенцијали, који би поново представљали својеврсни ризик. Ипак, има ту још занимљивих опција које би, уколико се лепо уклопе у одређене екипе, могле да представљају пун погодак и добију епитет „дијаманта из блата”.
Можда најзанимљивији на високим позицијама у Европи су доскорашњи играчи шпанске аристократије и највећих ривала Барселоне и Реал Мадрида. У питању су наравно Чимезе Мету и Серж Ибака. Момци са огромним НБА искуством. Поред добре одбране и скакачких могућности могу да понуде и двоцифрен број поена у нападу. Ипак, кад су играчи таквог реномеа и квалитета и даље слободни, то значи да око њих постоје одређени проблеми.
Код Метуа је реч о озбиљној повреди, која ће га са паркета удаљити макар у првој половини сезоне. Ибака пред почетак сезоне пуни 36 година и велико је питање колико његово тело може да испрати убитачан евролигашки ритам. Партизан је у потрази за још једним високим играчем, Мету би био идеалан потпис, али црно-бели немају времена да га чекају наредних девет месеци да се опорави, потом и уђе у форму.
Још једно име занимљиво српском шампиону је и некадашњи капитен, Жофри Ловерњ. Француски центар претходне године је у дресу Асвела просечно бележио прилично импресивних 11,3 поена и пет скокова, што су заиста сјајне бројке за другог центра. Ипак, делује да бивши играч љубав према клубу цени веома скупо и, како су пренели поједини медији, тражи исувише висок уговор, на шта црно-бели нису могли да пристану.
Од слободних играча на високим позицијама српској јавности још су занимљиви некадашњи играч Црвене звезде Џон Браун, који се доводи у везу са Макабијем, као и некадашњи играч Албе Дејвид Мекормак, за кога се причало да је био близу потписа за екипу с Малог Калемегдана.
Кад су бекови у питању, тржиште Старог континента још је сиромашније квалитетом достојним Евролиге. Један од момака који испуњава те услове свакако је Немања Недовића, кога црвено-бели из непознатих разлога желе да се реше.
Јасно је наравно да некадашњи репрезентативац Србије није на нивоу на каквом је био кад је важио за једног од најбољих играча и стрелаца Европе, али далеко од тога да нема шта да понуди. Напредовао је Недовић много у сегменту организације игре, а у шуту иако неконстантан, кад се запали може да погоди из немогућих позиција и било ком ривалу науди двоцифреним бројем поена. За релативно мали новац, у поређењу са данашњим одговорима, српска хаубица може да представља сјајну секундарну опцију и пружи одличан допринос с клупе на позицији комбо-бека, небитно да ли кроз асистенције, поене или комбинацију и једног и другог...
Било је гласина да би Недовић могао у Макаби, али за сада од тога нема ништа и судбина прекаљеног шутера остаје непозната јер се Звезда званично није растала са њим.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
