Орлови су врло успешно, уз стопроцентан учинак, победама против Грчке 76:66) и Кипра (122:55) завршили турнир у Лимасолу и вратили се у Београд. Било је то премијерно приказивање изабраника Светислава Пешића овог лета у јавности, која је с нестрпљењем очекивала да види како Србија изгледа.
Репрезентативци нису разочарали, показали су да могу да играју два потпуно различита стила кошарке. У сусрету са Хеленима, гранитна одбрана направила је разлику у правом европском класику који је на моменте личио на евролигашке дуеле са почетка претходне деценије.
Против далеко слабијих Кипрана, Пешић се определио за такозвану „ран енд ган” стратегију, односно трчи и шутирај. Тако је Србија великим бројем брзих, али хируршки прецизних напада затрпала кош домаћина.
Умногоме је све то подсећало на уводна два меча, која су Орлови одиграли иза затворених врата против Босне и Херцеговине и Пољске. Баш као и сада, биле су то две дијаметрално супротне утакмице, једна на велики и друга на мали број поена.
Шема искусног селектора Србије веома је јасна, Пешић на тај начин покушава да припреми екипу на различите сценарије и стилове игре, који их очекују у групи на Европском првенству.
Иако се јавност махом надала да бисмо могли више да сазнамо о стању српског тима, после турнира у Лимасолу нисмо добили много одговора.
Ипак, вртоглави успон појединаца врло је очигледан и представља добар знак, онај који може да формира занимљив ребус за селектора.
Пре свих истакао се дебитант Тристан Вукчевић. Многи нису ни слутили каква је победа то била кад су челни људи КСС-а и репрезентације успели да приволе играча Вашингтона да игра за Србију, уместо Грчку. Високи крилни центар је убацио 24 поена Кипранима за 23 минута, Грцима седам за шест минута и тако фактички постигао више поена, него што је имао минута. Када на то додамо и нападачку рапсодију и 16 поена против Босне и Херцеговине јасно је да је реч о играчу невероватних офанзивних карактеристика.
Не постиже се, ипак, тек тако преко 15, чак и 20 поена у НБА лиги.
Делује да је Вукчевић направио крупан корак ка томе да завреди место на списку путника за Евробаскет.
- Нажалост, не могу сви на Европско првенство. Волео бих и ја да поведем 15 или чак свих 17 играча, али то тако не функционише. Неки момци су се сјајно показали. Радује ме да се сви боре и гризу. Приступ је сјајан, притисак да се избориш за место међу 12 одабраних... Мислим да тај притисак добро утиче на играче и да извлачи најбоље из њих – образложио је Пешић ситуацију око одабира екипе и слатких мука које га чекају непосредно пред полазак на Евробаскет.
Против Грка искусни стручњак добио је шта је и очекивао, али га је сусрет са Кипранима позитивно изненадио.
- Играчи су оправдали дрес који носе. Представљамо српску кошарку увек и свуда и на нама је да играмо максимално против сваког противника од почетка до краја. Није нам важно да ли им на дресовима пише Кипар или САД, борићемо се свиме што имамо и драго ми је да смо то показали и на утакмици против домаћина. Нисмо спуштали ногу са гаса, чиме смо залужили и поштовање ривала. Пришао ми је селектор Кипра после утакмице и захвалио се што их нисмо штедели и што смо играли јако до краја – објаснио је шеф струке Орлова.
ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.