Злато се кује на Сребрном језеру (ФОТО)

После успешног Светског првенства за јуниоре и млађе сениоре у Португалији, на којем су кајакаши и кајакашице освојили три одличја из десет финала, српски тим наставља с интезивним припремама пред последње и најважније такмичење у сезони − Светско првенство у Милану за сениоре.

Рано августовско јутро на Сребрном језеру буди се под ведрим летњим небом. Први зраци сунца нежно милују плави хоризонт док лагани поветарац доноси мирис воде и шуме која окружује обале. Тишина се полако испуњава громогласним жамором.

Из даљине, готово стројевим кораком, стижу кајакаши и кајакашице. Један за другим, попут добро увежбане војске, носе чамце на раменима. Пажљиво их одлажу, мере дужину и тежину са прецизношћу хирурга, а весла гланцају све док не засијају. Погледи су им усмерени ка води – то је њихова сцена, тамо где се одвија свака борба и свака тиха победа.

Кад је све спремно, лагано спуштају чамце у воду и почиње уметност. Ритам весала одзвања по води, сваки замах је као потез четком сликара: прецизан, контролисан, снажан. У покретима све се види – снага која гура чамац напред, воља да се превазиђе сваки талас, одлучност да се издржи до краја, посвећеност сваком милиметру замаха.

На моторном чамцу, непосредно поред кајакаша, тренери будно прате сваки потез јер њихово око не пропушта ни најмањи детаљ. Чују се кратки савети и упутства – „Исправи леђа!”, „Држи ритам!”, „Јаче, јаче!”. Подсећају их на технику, ритам, издржљивост. Атмосфера је озбиљна онда кад мора – кад се ради, ради се. Дисциплина се поштује, сваки детаљ је важан. Али, чим се направи пауза, одјекне смех, досетке, шале, задиркивања. Све то показује да је ово тим који, осим што напорно ради, уме и да ужива у сваком тренутку заједно.

После тренинга, следи онај у теретани. Просторија одише енергије - момци и девојке, снажни, мишићави, затегнути, распоређени по справама као пчеле у кошници, свако у својој мисији. Чују се звуци напора, уздаха, издаха, с једне стране дизање тегова, а друге небројано згибова. Бруси се форма за неки виши циљ,  за нешто велико, неухватљиво обичном оку, али јасно у срцима свих који овде тренирају - оно чему стреме сваким покретом, сваким понављањем.

Сребрно језеро није само место тренинга, већ и простор где се рађају снови и граде будући шампиони. То је место где се снови обликују као чамац у вредним рукама мајстора. Где сваки знојави длан, сваки уморни мишић утиче на један циљ – победу. Српски кајакаши, са својим неуморним замасима и непоколебљивом вољом, спремни су да у Милану покажу свету снагу своје земље и духа. Јер, кажу, права битка не добија се пред камерама и у аплаузу публике. Добија се овде, на тренингу − корак по корак, замах по замах, према новим медаљама.