Што више победа за радост нације

Мина Поповић. Блокер селекције Србије је неко ко и искуством и радом, снагом може и треба да импонујем млађим девојкама у плавом јату. Без обзира што је повреда рамена готово три месеца одвојила од терена, јер је 30-годишњи блокер последњу утакмицу одиграла у јануару и то у дресу руског Заречја из Одинцова... Мина је рекла, „хоћу, могу, желим па полако”. И тако је и било.

После како је и сама рекла у разговору за Спортски журнал и више се него ужелела и репрезентације, терена, бравура у критичним тренуцима када она ступа на сцену.

Трофејна Српкиња је део тих староседелаца у табору светских првакиња, уз Теодору Пушић, Слађану Мирковић, Бојану Миленковић, капитена Тијану Бошковић и по годинама Александру Јегдић. И никада се није либила да отворено прича о свему.

Тако је било и овог пута. Добро позната „Минка” у дресу са бројем 5, о Светском првенству, амбицијама двоструких владарки планете, личним, наследницама.

Ови редови Поповићеву ће да сачекају у Кини, где ће селекција Србије одиграти три припремне утакмице од 16. до 18. августа против Бугарске, Канаде и Холандије.

Последњи тест пред пут на Тајланд и планетарну смотру долази у правом тренутку?

- Завршили смо припремни део, свакако најтежи физички и ментално. Очекује нас такмичење што сви с нестрпљењем прижељкујемо. Екипа је подмлађена и много пута је речено, причали смо о томе. Било је ове године успона и падова али нормално је. Лига нација коју су девојке играле, било је одлично искуство и можда су сви говорили о поразима. Мој став је да је за спортисту изузетно важно да прође пораз, неуспех тренутни, да би касније дошло до успеха и да би се научило из тих грешака. Када се побеђује и када је све наизглед добро, можда је у људској природи да се уљуљкамо, мислимо да смо све урадили па не треба више. Све што је екипа прошла овог лета је корисно и значајно. И припреме су протекле баш добро и позитивно – каже Мина.

Екипа добро изгледа, форма је на нивоу?

- Касније сам се прикључила али признајем да сам пресрећна. Екипа има велики потенцијал. Надам се да ћемо то успети да покажемо на такмичењу и да младе девојке које сада имају јако важну улогу, да ће изнети на прави начин. Играти за репрезентацију Србије носи велику одговорност, али с друге стране улива и велико самопоуздање. Верујем у тим!

Какве резултате прижељкујте стално се провлачи, што је чињеница – двоструке узастопне светске првакиње?

- Нећемо да најављујемо нити причамо о резултатима као што нисмо никад ни причали, али имамо велике амбиције. Не идемо ни на једно такмичење да се појавимо и да будемо ту. Идемо да победимо што је више могуће утакмица, да обрадујемо и нас као екипу и народ који нас прати, воли и гледа.

Пехова је било, из тог разлога чак и два одсуства са Светског првенства?

- Надам се да ћемо да будемо здраве пре свега и да неће бити проблема. Имали смо неколико непријатних ситуација, то јесте део нашег посла и спорта али увек је и тужно, стресно и емотивно када дође до таквих ситуација. Зато једино и само желим да будемо здраве и са пуно елана и како Србија уме да идемо да се боримо!

Ривали?

- Нико на светско неће ићи са трећом екипом. У свакој утакмици нас очекује борба и сваком противнику морамо да приступимо озбиљно и на сто одсто. Делује да имамо лакшу групу, лакши пут - можда је то у теорији. Реално, без озбиљног  професионалног приступа нема ни успеха. Волела бих да оправдамо што смо вероватно као актуелни светски шампиони добили на папиру лакшу групу и да ћемо то да искористимо да се што боље покажемо и припремимо за наредне фазе.

За крај?

- Први пут у каријери сам направила оволико дугу паузу и ужелела сам се и терена и игре,  адреналина и уживања у тимском раду. У јануару сам одиграла последњу утакмицу званичну у Русији. Сада се враћам, тренирам, све је хвала Богу добро, иде по плану. Верујем да ће моја улога бити значајна у смислу да сам ту једна од најстаријих и да могу да пренесем и млађим девојкама и екипи искуство и у критичним ситуацијама помогнем да прођемо што безболније.