ЦРНО-БЕЛИМА НЕОПХОДНО ИСКУСТВО: Тужно је да Брашанац радије одабере Малагу од повратка у матичну средину

Летњи прелазни рок траје у још неколико држава (у Србији до 19. септембра). Партизан није довео новог игрaча још од Дембе Сека који је дошао 27. јуна. Поред пружања прилике млађима, циљ управе црно-белих био је да се врате некадашњи асови Парног ваљка који су потом направили успешне каријере у иностранству. То би додатно помогло младим играчима да сазревају.

Нескривене жеље клуба из Хумске били су Матија Настасић, Стефан Савић, Стеван Јоветић, Радосав Петровић, Дарко Брашанац и Адем Љајић.

Отпала је и могућност поновног ангажовања Матије Поповића.

У почетку је било наговештаја да ће Настасић и Савић да се врате, али примамљивије им је било да остану у иностранству. Матија је на крају изабрао саудијског друголигаша Ал Улу, док је Стефан остао у Трабзону. Репрезентативац Црне Горе је изјавио да није реално да се овог лета врати у Хумску.

Јоветић је остао у Омонији, Брашанац јуче потписао за Малгу, док је Љајић отишао у Сарајево.

Челници клуба више пута су наглашавали да не могу да доводе играче за висока обештећења. Партизан је овог лета осетно подмладио тим. Играчи попут Јована Милошевића, Андреја и Богдана Костића побрали су симпатије навијача и целокупне домаће јавности, али је очигледно да црно-белима недостаје неколико искусних играча.

Повратак играча из иностранства не тако давно био је чест у Хумској. Зоран Тошић се вратио 2017. из московског ЦСКА, задржао се три године, а поред плате Бамбија је привукао састав тима, прво борба за Лигу шампиона, затим и учешће у Лиги Европе, у којој је Партизан успео да презими.

Лазар Марковић се вратио 2019, истина у далеко другачијем издању него кад је први пут отишао из Хумске. Остао је популарни Маркец три сезоне међу црно-белима, али није поновио игре из првог мандата у редовима Парног ваљка.

Ситуација се променила и деца Партизана бирају боље услове и здравије средине, што је сасвим логично. Вицешампион Србије је изгубио утицај у нашем  фудбалу, али и ван граница. Најбољи пример за то је одлазак Дарка Брашанац у Малагу, шпанског друголигаша. Његов долазак можда није био остварљив, али поражавајуће звучи да црно-бели својим бившим играчима више нису ни трећа опција у преговорима.

Свесни су челници српског великана да нису у могућности да бирају нове играче, већ да морају да се прилагођавају тренутним околностима. У овом моменту је ангажовање новајлија звучног имена неостварива жеља. Црно-бели се још опорављају од владавине Милорада Вучелића и Милоша Вазуре, али морали би да крену путем успона. Остало је још 14 дана до краја прелазног рока у Србији и Партизану је неопходно још неко ново име.

Просек година садашњег тима Партизана је 23. Видна је жеља младих играча за доказивањем, али потребно им је више искусних клупских другова како би се  развијали, притом остварила и добре резултате.