„Ово стање је за хоспитализацију” – рекао је Жељко Обрадовић на конференцији за медије 2005. после испадања са Евробаскета од Француске (71:74). Нажалост, навијачи репрезентације Србије проживљавају идентичне сцене – Финска је избацила Орлове у осмини финала (92:86).
Повреда Богдана Богдановића је и те како утицала на крајњи исход, као и здравствене тегобе Огњена Добрића, Тристана Вукчевића и Алексе Аврамовића, али је због мањка концентрације нордијска селекција изгледала као уиграни НБА строј, не услед недаћа. Није проблем ни што су изабраници тренера Пешића почели меч споро, исто је виђено прошле године на Играма против Аустралије, међутим – чудно је што нису покушали да се „побију” са противницима и дођу до тријумфа.
Продукти меланхолије су били офанзивни скокови ривала и поени из друге шансе, испоставило се кључни.
Истовремено, лекцију су научили и навијачи мале земље са брдовитог Балкана. Пували су се много, што би реко популарни Кари и на крају се издували налик балону, као и комплетан кошаркашки екосистем у држави. Кренуло је лоше, окончало се горе...
Идентично као на почетку меча са Турском, противник је изгледао разиграније, полетније, храбрије... Нису се плашили Финци покушаја ван линије 6,75, паметно су користили из преузимања Лаурија Марканена и чињеницу да Орлови не бране ваљано бековске позиције. Једноставно речено, нордијска селекција је изгледала као подмазан строј, селекција Светислава Пешића апсолутно не. Примери су били разни – примљена тројка уз фаул, споро трчање у одбрани, мањак фокуса при грађењу офанзивног скока, ослањање на спољашњу игру, иако су дуел почели Јокић, Никола Јовић и Петрушев...
Упркос свим проблемима, заостатак је износио само минус четири на крају прве деонице (24:28), но – утисак није смео да гласи „добро је”, већ - „зашто су дозволили спор почетак?”
Ситуација се стабилизовала кад су на паркет ушли једини изразити плејмејкери – Василије Мицић и Стефан Јовић, док се истовремено и потврдило да игру ефикасно не могу да организују Алекса Аврамовић и Марко Гудурић, доказ – бронзани са Олимпијских игара су у једном тренутку имали скоро идентичан број покушаја за два и три.
Није ишла у корист ни нестручност арбитара. Запитали су се многи, да ли је нормално да осмину финала Евробаскета суде Јапанац и Порториканац? Нажалост, одлучили су да ауторитет граде дисциплиновањем звезде техничком, читај Јокића, после јасне „секирице”, виђене од стране читаве дворане.
Неколико тренутака касније, актери су отишли на паузу, Орлови су преокренули (48:44), али навијачи Србије су и даље имали горак укус. Доста проблема у комуникацији и базичним стварима обележило је прво полувреме.
Офанзивни скокови ривала, „вруће” лопте, безидејност, неспоразуми, меланхолија... Негативност се пренела и на трећу деоницу. Најмлађи навијачи видели су да дефанзива на линији 6,75 не ваља и да нико не улази „у месо”. Међутим, ситуација се из непознатог разлога није мењала. Сасу Салин је са 34 године изгледао као Јусеин Болт наспрам ривала, док су Марканен и Јантунен подсетили на универзалне војнике из истоименог остварења.
И кад је већина помислила – „пали се машина”, изабраници Светислава Пешића су у последњој деоници направили тачно један фаул за шест минута, дозволили скок у нападу и чудом водили (77:75). Но, труд се често исплати.
Посегнуо је стручни штаб за Вањом Маринковићем – неактивним до завршнице, дали су простор Марку Гудурићу да из изолације пуца, ускратили су поверење Василију Мицићу. На велику жалост, без успеха! Лаури Марканен је искористио прегршт простора ван линије 6,75, Елијас Валтонен је са четири офанзивна скока убио моментум Србије и избацио је, шокантно, са Евробаскета!
Присутни у дворани су плакали, држава је утихнула и сетила се 2005. Србија је доживела дебакл. Истовремено, талентована генерација на челу са Николом Јокићем је пропустила велику прилику да се устоличи на врху Старог континента.
МУРИНЕН ПРОВОЦИРАО СТЕФАНА ЈОВИЋА
Кроз „инцидент” Стефана Јовића и Мике Муринена могао је да се опише добар део сусрета.
Наиме, дечко 2007. годиште је после спектакуларног закуцавања ушао у клинч са 17 година старијим противником задржавајући га неколико секунди у месту и јасно показујући да се не плаши. Самим тим, очита је била одлучност осталих финских играча.
ПАКЕТ НЕПОЗНАТОГ САДРЖАЈА ИЗАЗВАО ПОМЕТЊУ ОКО ДВОРАНЕ
Мало по завршетку дуела Летонија – Литванија, око Шаоми арене настала је пометња. На улици се појавио пакет непознатог садржаја и организатори су медијима послали саопштење.
- Полиција је блокирала улицу, може потрајати до 20 минута. Извињавамо се због непријатности и захваљујемо на разумевању – безбедност свих нас је на првом месту.
Срећом, испоставило се да опасности нема, меч Србије и Финске није каснио, али су навијачи имали проблема при уласку у халу.
ОФАНЗИВНИ СКОКОВИ РИВАЛА ПЛОДОВИ НЕПАЖЊЕ
Како је могуће да репрезентативци Финске забележе чак - офанзивних скокова, иако су на паркету константно боравили високи Никола Јокић, Никола Јовић, Филип Петрушев и Никола Милутинов у пару са њима?
Малобројни имају логично објашњење, стога је јасно да су ухваћене лопте у нападу ривала само плодови непажње, ништа друго.
Ко је спречавао бекове Орлова да се залећу на скок?
ДОБРИЋ: НАЖАЛОСТ, ШТА ДА РАДИМО...
Знају сви љубитељи игре под обручима колико Огњену Добрићу значи репрезентација.
- Видели сте и сами како смо одиграли, Финска је заслужено победила. Имали смо проблема са одбраном, примили смо много лаких поена и једноставно то је резултат свега. Нажалост, шта да радимо – рекао је Добрић и пустио сузу.
АВРАМОВИЋ: НАША ЧЕЛА СУ ПОДИГНУТА, КРОЗ СВАШТА СМО ПРОЛАЗИЛИ ТОКОМ ПРЕТХОДНИХ ДАНА
Сигуран у тимско залагање се Алекса Аврамовић појавио пред представницима медија.
- Првенствено сам поносан на све саиграче. Знамо кроз шта смо пролазили – пружили смо максимум. Играли смо кроз прозоре квалификације са њима и свака им част како су изашли и погодили важне и отворене шутеве. Наша чела су подигнута, верујте нам на реч. Знате кроз шта смо пролазили током претходна 72 сата, а и раније. Ово је Божија воља, идемо напред – рекао је Аврамовић.
НИКОЛА ЈОВИЋ: НИСМО БИЛИ ДОВОЉНО СПРЕМНИ
Видно узнемирен је Никола Јовић седео на прес конференцији.
- Честитам Финској. Одиграли су сјајно, ми од почетка нисмо били добри, почевши од мене најмлађег. Имали су 20 офанзивних скокова, знали смо њихове врлине, али нисмо успели да одговоримо. Били су агресивни. Нисмо довољно спремно ушли у утакмицу – рекао је Јовић.
ПЕШИЋ: ПОЛОМИЛИ СМО СЕ И У ОВОМ МОМЕНТУ ДАЛИ МАКСИМУМ
Хемија у тиму, овога пута, није превагнула.
- Нисмо ми добијали мечеве на атмосферу, ако мислите да смо медаље правили на то – није тачно. Утакмица се добија на квалитет, припрему и знање. Ништа се није десило другачије. Можемо да тражимо оправдања, реална ситуација је таква да на оваквом турниру мораш да будеш добро физички припремљен. Недостајало нам је доста таквих ствари. Неколико играча је играло са повредом, поједини су имали и вирус – ево Никола Јовић. Уопште није тренирао. Није то сад неко оправдање, али са оваквом екипом ако играч потребно је да си у бољем физичком стању. Да би противник осетио да смо присутни на терену – рекао је Светислав Пешић.
Чини се и да Орлови нису знали да носе бреме фаворита.
- Дизали су самопоуздање, нас сви гледају као апсолутног фаворита – што може да доведе до ситуације – „ако погодиш, погодиш”. То су мање-више познати случајеви. Наравно, ако Србија изгуби од Финске сви се питају како то може да се деси. Ето, дешава се.
Алекса Аврамовић је рекао да су кроз свашта пролазили током претходних дана, селектор је донекле објаснио.
- Морали смо да будемо агресивнији у игри један на један. Укупно гледано и у тимској одбрани. Имали смо неке моменте у утакмицама и одбраном смо дизали самопоуздање, али је јуче било много тешко. Не може, поломили смо се и у овом моменту дали све од себе. Никада се не губи утакмица из једног разлога. Имали смо у другој четвртини, кад смо успоставили баланс, они су шутирали 10-1 „трице” и ухватили 10 офанзивних скокова. То је био кључ утакмице и дошло је до пораза.
Селектору у мислима нису квалификације за Светско првенство у новембру.
- Испред свих нас је био циљ - Европско првенство, нико не размишља шта ће бити после тога, у крајњем случају то није битно у том тренутку. Победе и порази морају да се анализирају паметно и свесно. Нико не воли кад изгуби, ми поготово, знам да је навијачима тешко због превеликих очекивања – закључио је Пешић
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
