Био је 11. новембар 1987. На стадиону Црвене звезде 70.000 гледалаца. СФР Југославија против Енглеске у квалификацијама за Европско првенство 1988. у западној Немачкој. Плави су били охрабрени после две победе над Северном Ирском. Недостајао је скалп Горди Албиона за пласман на континентални шампионат. Цела земља прижељкивала је славље, али Енглези су нам брзо умирили, Питер Бирдзли, Џон Барнс, Брајан Робсон и Тони Адамс су головима до 24. минута решили меч у корист гостију. Срећко Катанец успео је у 80. само да ублажи пораз.
Фудбалска Југославија била је у сузама, Плави после пропуштеног Мондијала 1986. у Мексику нису изборили учешће ни на ЕУРО.
Било је то последње гостовање репрезентације Енглеске у Београду. Свашта се за скоро 38 година дешавало. Југославије одавно нема, на српској Маракани не може да стане људи колико је тог хладног новембарског дана било на трибинама, фудбал је потпуно другачији. Енглези су вицешампиони Европе, а на том такмичењу прошле године у Немачкој први пут су се састали са Србијом и победили 1:0.
Срећко Катанец љубазно се одазвао позиву Журнала да се присети меча од пре скоро четири деценије и говори о сутрашњем спектаклу на стадиону „Рајко Митић”.
- Сећам се те утакмице, наравно, као и мог гола. Био је корнер, скочио сам, ударио лопту главом и она се од земље одбила под пречку – прича Катанец.
5 репрезентација водио је с клупе Срећко Катанец: Словенију (два пута), Македонију, УАЕ, Ирак и Узбекистан
2 клуба имао је Катанец у тренерској каријери: Горицу и Олимпијакос
6 клубова променио је Срећко као играч: Љубљану, Олимпију, Динамо (З), Партизан, Штутгарт и Сампдорију
5 трофеја освојио је Катанец као играч – четири са Сампдоријом (Серију А, Куп Италије, Супер куп и Куп победника купова) и један у дресу Партизана (првенство СФРЈ)
1 медаљу има Словенац у дресу репрезентације Југославије – бронзану са Олимпијских игара 1988. у Сеулу
Била су велика очекивања од свих вас из репрезентације Југославије од тог сусрета, ви сте поготком само ублажили катастрофу?
- Било је тешко играти после 0:4 у 24. минуту. Помислили смо већ тада да би било најбоље кад би судија одмах могао да свира крај. Енглези су били толико супериорнији. Ми смо подлегли притиску, нисмо се изборили са огромним очекивањима и десило се то што јесте.
Можда вам је та бламажа против Острвљана и помогла да у наредним квалификацијама (за СП 1990) бриљирате и пре Француске и Шкотске, без пораза, одете на планетарни шампионат?
- Треба играти и такве утакмице у животу. Оне морају једном да се десе. Помогао нам је тај пораз да порастемо као репрезентација. Само тако се стиче неопходно искуство. Схватили смо што нам је потребно да будемо бољи. Можда неки тим и може стално да побеђује, али не на такав начин. Свашта смо преживели после те утакмице, истрпели смо критике и извукли поуку.
ПОНЕКАД ИМАТЕ ПРЕВЕЛИКА ОЧЕКИВАЊА
Како вам делује Пикси као селектор?
- Стојковић има континуитет, што је јако важно. Играчи знају шта тражи од њих, он такође шта да очекује од оних које је позвао. Нисте у ситуацији да имате неког новог и да он лута у тражењу играча. Пратио сам утакмице Србије. Добро је да увек имате висока очекивања, али она су понекад превелика. Морате да мало реалније гледате на ситуацију, сви данас играју организовано и није лако долазити до добрих резултата.
ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
