Сагласни су многи кошаркашки стручњаци да појединац не сме сам да држи колектив изнад воде. Одличан пример је Грчка – Јанис Адетокумбо је убедљиво најквалитетнији, али у одсуству аса, херца да преузму одговорност имају Костас Папаниколау и Костас Слукас.
Велика снага заједнице приметна је и у табору Немачке – Денис Шрудер је апсолутни вођа, међутим – Франц Вагнер, Данијел Тајс и Андреас Обст и те како могу да се наметну у кризним тренуцима.
Нажалост, репрезентација Србије је пала испит на поменутом пољу. Повредом Богдана Богдановића, екипа је остала без лидера-вође-капитена... Неколико утакмица после Португалије, предводник изабраника Светислава Пешића се није искристалисао и у стани-пани тренуцима недостајао је управо командант на терену – да подвикне, покаже пут, застраши противника, сигурношћу умири страхове остатка петорке... Показао је бек пређашњим партијама у дресу Орлова да је витални шраф, док је на Евробаскету у неку руку стигао доказ и да је незамењив, тренутно.
Истовремено, на воденицу стручног штаба није ишао ни корона вирус, у међувремену повредили су се Тристан Вукчевић и Алекса Аврамовић, Никола Јовић је посекао прст... Малери су пратили миљенике у Риги и умногоме спречили да у аналитичким редовима стоје хвалоспеви.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
